Sao Paulo Underground oformljen je 2005. godine i predstavlja jedinstvenu mešavinu  modernog džeza i elektro-akustike sa nasleđem Brazilskog zvuka. Kako Vi lično definišete muziku SPU?

Rob Mazurek: Naša muzika je rezultat 10 godina posvećenog istraživanja i zajedničkog iskustva koje smo sticali zajednički svirajući širom sveta. Ona je je snažna enegrija i isceljujuća snaga u ovim burnim vremenima. Radost koja proističe iz zvuka.

Novi album Sao Paulo Underground, “Cantos Invisíveis“, objavljen je pre dve nedelje – recite nam nešto više o njemu.

Rob Mazurek: Novi album snimali smo ove godine, usred pustinje, nakon mesec dana turneje po SAD. Skrivene tajne i spiritualnost, među avetinjskim zvucima i brzacima.

Vaš bend okuplja tri različite umetničke ličnosti – koliko su kreativni proces i razmena ideja teški?

Rob Mazurek: Sviramo i stvaramo zajedno već 10 godina. Zajednički rad je sada poput toka reke. Poštujemo stavove i mišljenja koje svako od nas ima, a koji su često isti. Uvek nam je prijatno kada stvaramo i uvek pronalazimo nešto novo i interesantno.

Kako biste opisali razliku između bendova Chicago Underground i Sao Paulo Underground?

Rob Mazurek: Sa Chad Taylorom sviram već 20 godina. Sa Mauriciom i Guilhermeom već 10. Šaljemo slušaocima zvučno blaženstvo, da u njemu uživaju, iz sličnih i različitih perspektiva, koje su jednako snažne.

Jedan ste od najkreativnijih savremenih američkih muzičara – kako doživljavate aktuelnu scenu u SAD?

Rob Mazurek: Mnogo je interesantne muzike. Pomalo je ludo i teško ispratiti sve, jer jedva imam dovoljno vremena da stvaram u okviru sopstvenih projekata. Samo u Čikagu ima 10 mesta na kojima se stalno svira veoma interesantna muzika. Mislim da scena sveta.

Od polovine 90-ih godina prošlog veka objavili ste preko 50 albuma u okviru različitih muzičkih projekata. Kako danas, sa ove vremenske distance, gledate na svoju dosadašnju karijeru – šta su najveći dometi, koje projekte doživljavate najličnije iz perspective intimnog osećaja i doživljaja muzike?

Rob Mazurek: Svaram jer je to ono što umem da radim. Uvek je sve u zvuku. Stvaram muziku da bih je stvarao. Kreiram umetničko delo zarad njega. Ako počnete da razmišljate o novcu ili drugim aspektima, muzika umire. Više ništa nije isto. Svi moji projekti su mi jednako važni. Snaga zvuka i ljubav koje odašiljem ka ljudima.

 

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je „Planeta Džez“ –  da li mislite da je džez danas na globalnom nivou univerzalni jezik ili postoje razlike? Kako vidite i osećate džez u 21. veku?

Rob Mazurek: Planeta Džez – to je prelepo. Planeta duboke zvučne energije pomaže boljem razumevanju kako bi dobro i časno trebalo živeti život. Pored svih užasnih stvari kojim nas mediji i politika zasipaju, treba ostati usredsređen i pronaći put kroz sve te gluposti oko nas. Zvuk ima isceljujuću snagu. Jeste univerzalan jezik, zasigurno.

Šta znate o Beogradu i Srbiji, da li ste upoznati sa stvaralaštvom nekih naših muzičara.

Rob Mazurek: Znam za neke muzičare iz vase zemlje, ali se veoma radujem prilici da saznam još više i da osetim život u Beogradu.

Kakav program pripremate za publiku 32. Beogradskog džez festival?

Rob Mazurek: Sviraćemo kompozicije sa albuma “Tres Cabecas Loucuras” i “Cantos Invisíveis”.  Pesme i lepota haosa koji kreiraju instrumenti, glas i mašine.