Kombinujete progresivni džez sa južno-indijskom klasičnom muzikom. Kakva je veza između ova dva muzička žanra i koje muzičke elemente koristite iz južno-indijske tradicije?

Rudreš Mahantapa: Ovi žanrovi muzike su slični jer ih povezuje improvizovana umetnička forma i u svojoj srži imaju snažnu ritmiku. Pored toga, imaju veoma bitne melodičke ukrase koji preovladavaju u oba žanra. Spajanje ovih umetničkih formi je zasnovano na mojoj potrebi da izrazim šta znači biti Hindu-Amerikanac, odnosno osoba koja je dvokulturna svake sekunde svakog dana. Osećam kao da je muzika nusprodukt mog pokušaja da upoznam sebe svakog dana.
 
Zovu Vas jednim od najkreativnijih muzičara modernog džeza i Vaša muzika se nalazi negde između glavnog muzičkog toka i avangarde. Koje elemente različitih džez pravaca kombinujete dok stvarate muziku?

Rudreš Mahantapa: Ja slušam sve, od Benija Kartera, Bartoka do Basta Rajmsa. Pokušavam da apsorbujem sve i proizvedem muziku koja prkosi određenom muzičkom žanru. Retko koristim izraze kao što su glavni muzički tok (mainstream) i avangarda. Najbolja muzika na svetu je ona koja projektuje poruku iskrenosti, integriteta i intelekta.   

Vaš kvinet projekat ,,Bird calls” je posvećen čuvenom džez muzičaru Čarliju Parkeru. Možete li nam reći nešto više o ovom projektu i na koji način on predstavlja muzičko nasleđe Čarlija Parkera?

Rudreš Mahantapa: Cilj ovog projekta je da pokaže zašto je muzika Čarlija Parkera veoma bitna za nas danas. Umesto da sviram njegovu muziku, preuzeo sam melodičke i ritmičke ideje iz njegovih solo deonica i kompozicija i stvorio nešto novo. Najbolji način da odamo počast nekome je da pokažemo svetu šta smo naučili od njega, a ne da ga kopiramo.

Asocijacija džez novinara Vas je proglasila najboljim alt saksofonistom pet puta za redom. Šta za Vas predstavlja ovo dostignuće i da li Vas je motivisalo da nastavite sa kreiranjem nekonvenconalnog džeza?

Rudreš Mahantapa: Sve nagrade su zaista velika čast. Više od svega, zbog njih se osećam kao dobrodošla jedinka u ovoj uzbudljivoj umetničkoj formi. Ne znam da li ovakve nagrade po sebi služe za motivaciju, ali je svakako lepo osećati se cenjenim. Zbog njih osećam da činim nešto dobro, nešto što dolazi do velikog broja  ljudi.

Koje nove projekte imate u planu?

Rudreš Mahantapa: Razmišljam o ideji da radim na pesmama iz dečijih TV serija. Druga ideja je da možda snimim nešto od Majkl Brekerove muzike, koju nije uspeo da snimi pre nego što je preminuo. Takođe,  u poslednje vreme, razmišljam da napravim zajednički projekat sa nekim komičarem – postoje mnoge paralele između načina na koji su komedija i džez razvijani i kako se prezentuju publici.

Ovogodišnja edicija Beogradskog džez festival je posvećena budućnosti džeza. Šta mislite, kakva će zapravo biti budućnost džeza? Koliko će se ovaj muzički žanr transformisati?

Rudreš Mahantapa: Budućnost džeza je zasnovana na brzini kojom informacije danas putuju. Pojam globalnog građanstva je danas na najvišem nivou, a dokaz za to je da, danas, umetnici svih žanrova i medijuma imaju pristup svemu, i to iz različitih krajeva sveta. Ovo se svakako odnosi i na muziku. Korišćenje elektronike u improvizovanim formatima je takođe veoma bitno. Danas je laptop instrument i postoje ljudi koji na njemu stvaraju muziku podjednako dobro kao što je sviram saksofon.