Vaša muzika predstavlja spoj balkanske muzičke tradicije i svetske džez scene i ističe se originalnošću. Koliko je teško ostati jedinstven i ponuditi nešto novo slušaocima?
Branislav Radojković: Zapravo, nama to ne predstavlja nikakvu poteškoću. Mi smo hrabri ljudi, naša dela govore. Radimo muziku koju volimo i koja izlazi iz naše podsvesti. Trudimo se da budemo slobodni i iskreni, neopterećeni time šta će kritika reći.

Treći album pod nazivom ,,Nakedonia” ste objavili početkom proleća 2015. godine i ovo novo izdanje spaja ime benda i jedne balkanske države.  Zašto ste se odlučili za takav naziv i da li se može reći da  njime sumirate dosadašnji rad?
Branislav Radojković: Nakedonija je u stvari aluzija na izmišljenu zemlju u kojoj najveću vrednost ima muzika. Ta zemlja nije oivičena granicama i ne poznaje podele ljudi po boji kože, veroispovesti ili društvenom statusu. Možemo slobodno reći da je nastala na ovim prostorima, ali se prostire sve dokle dopire i njena muzika. Nakedonci su ljudi otvorenog srca.

 

Suprug renomirane trombonistkinje Reut Regev je vašu muziku okarakterisao kao ,,Pravi Balkan, ali ne onaj za turiste”. Koliko vas ovakvi komentari inspirišu da i dalje nastavite da pokazujete svetu jednu drugu, donekle neistraženu, stranu balkanske muzike?
Branislav Radojković: Lepo je čuti pozitivan komentar od čoveka koji dolazi iz centra sveta, Njujorka. Mi smo već odavno trasirali put kojim se krećemo i jedino sto je sigurno, na tom putu nećemo praviti nikakve kompromise.

 

Od skoro nastupate kao kvartet, smanjili ste broj članova sastava i pridružio vam se saksofonista Ivan Teofilović. Koliko su ove izmene u sastavu doprinele širenju prostora za kreativnost i inovativnost u sviranju?
Branislav Radojković: Svaka promena je dobra, kada se pogleda sa neke vremenske distance. Godinama se naš muzički rečnik menja, bolje upoznajemo svoje instrumente i ovladavamo veštinom da konkretnije ispričamo priču kroz muziku.

 

Imate dugačku muzičku karijeru i veliki broj koncerata iza sebe. S obzirom na to da se veliki broj džez festival organizuje u Srbiji poslednjih godina, možete li reći da se situacija na domaćoj džez sceni popravlja?
Branislav Radojković: Ako domaću džez scenu posmatramo kao uniju festivala i bendova, može se reći da su se stvari promenile na bolje. Činjenica je da ima više džez festivala i mladih bendova nego pre desetak godina, što daje ohrabrenje da će u budućnosti kvalitet nadjačati kvantitet.

 

Kako će biti koncipiran vaš nastup na Beogradskom džez festivalu i kakve reakcije publike očekujete?
Branislav Radojković: Na svakom koncertu dajemo sve od sebe. Večeras ćemo odsvirati skoro sve pesme sa naše poslednje ploče. Od publike očekujemo da bude otvorena za ljubav koja dolazi sa bine.

 

Kako vam se dopada program 31. Beogradskog džez festivala i koje koncerte nećete propustit (i zašto)?
Branislav Radojković: S obzirom na deficit džez koncerata u gradu, svako novo izdanje Beogradskog džez festivala predstavlja svetionik. Trudiću se da što više muzike odslušam na festivalu.