Eksplicitnim fotorealizmom, ali i fotografijama, polaroidima i kratkim filmovima on je bio među svojevrsnim najavljivačima i akterima rane medijalizacije umetnosti, koja se tokom potonje dve-tri decenije sa raskrsnice vekova i milenijuma, razvila do dominacije univerzalnih razmera. No, pokazalo se, Stojkov je ostao ,,zakleti slikar”. Njegovom stvaralačkom senzibilitetu odgovara ,,klasični postupak” slikanja, te je on među onim umetnicima koji, u vreme snažne ekspanzije uznapredovalih elektronskih medija, uporno čuvaju ekskluzivnu ulogu slike kao autentičnog umetničkog hand made proizvoda, u aktuelnim društvenim i umetničkim tokovima.

 

No, Dragan Stojkov je umetnik koji itekako oseća duh umetnosti s početka 21. veka. On i pored sopstvene privrženosti slikarskom mediju, shvata tehnologizaciju umetnosti kao ovoremensku neminovnost. Upravo otuda njegova odluka da se upusti u eksperiment. Ovom neobičnom izložbenom postavkom on nastoji da kontekstualizuje i sagleda svoje slikarstvo u domenu nove umetničke vizuelnosti. To je uradio na jedan poseban način. Ne napuštajući udobnost svoje slikarske pozicije, Stojkov kompleksnim producentskim i koprodukcijskim postupkom celokupni slikarski opus pretvara u medijalizovani sublimat. Zahvaljujući dinamičnim projekcijama, na praznim zidovima Galerija Doma omladine Beograda odigrava se svojevrsno virtuelno sažimanje slikarskog opusa Dragana Stojkova. Digitalizovane slike njegovih slika se, u brzim i neočekivanim ritmovima, projektuju po čitavom prostoru, a sve uz moćan eklektički definisan zvuk ansambla Ecičibulj (savremena klasična muzika), komprimovane vizuelne efekte i projekcije… Tako medijalizovan opus Dragana Stojkova zasigurno ne menja karakter njegovog slikarstva, ali itekako menja percepciju njegove umetnosti, omogućavajući nam da vidimo kako ta umetnost funkcioniše u okolnostima nove vizuelnosti i ovovremenske ikonosfere, ispostavilo se da je figuracijski realizam Dragana Stojkova konvertovan u svet ekranskih i u domen oprostorenih virtuelnih slika – itekako uzbudljiv, zanimljiv, vredan i inspirativan. Zahvaljujući tom novotehnološkom performansu njegov klasičan slikarski opus pretvoren u ,,drugo agregatno stanje”, u spotovski sugestivnu i dinamičnu tvorevinu  – koja  svojom virtuelnom ubedljivošću, na pomalo neočekivani način, još jednom potvrđuje autentičnost stvaralačke estetike i dosledno poštovanje humanitatis principia artis.

 

Dakle, pred nama je jedan novi i drugačiji Dragan Stojkov.“

                       Sava Stepanov

 

Dragan Stojkov

Rođen je u Somboru. Živi i radi u Beogradu. Accademiu di belle arti diplomirao je u Veneciji u klasi Carmella Zottia 1979. godine.

Izlaže od 1971. godine kada je priredio prvu samostalnu izložbu u Novom Sadu. Od tada je održao više od 60 samostalnih izložbi, a učestvovao je na više od 180 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Od učešća na kolektivnim izložbama izdvajaju se: V trijenale jugoslovenskog crteža Sombor 1975, 19. oktobarski salon Beograd 1978, Bevilaqa la masa Venecija 1978, The second international drawing triennale Vroclav 19r81, Rajz drawing 82 Peć 1982, Muzej savremene umetnosti Budimpešta 1982, Galerie International Čikago i Milvoki 1985, Peinters yougoslaves d’aujourdhui Pariz 1988, Art & Mestiere Porto San Giorgio 1993, Galerija Christies Njujork 1994, Galerija K.L.M. Cirih 1995, Art Expo Budimpešta 1998. i Evro Art 98 Ženeva, 1998.

Za vreme studija 1971-1979. bavio se dokumentarnim i kratkim filmom sa kojima je učestvovao na nekoliko festivala na kojima je nagrađivan.