Obožavam životinje od kada znam za sebe. Moji  roditelji  nisu mogli da veruju da želim da upišem baš veterinarsku školu od svih koje su mi bile u blizini. Jednostavno, nisu mogli da veruju da ću da izaberem putovanje autobusom umesto da pešice idem u školu, ali, eto…  Život me je bacakao na razne strane, ali sam svojoj ljubavi prema životinjama uvek bila verna. Prvenstveno mom psu Reci koji je u moj život došao kada sam imala 13 godina, i u njemu ostao punih 16 godina. U međuvremenu smo on i ja usvojili Nemačku ovčarku sa ulice Donku, koja sada ima 16 godina. Kada je on uginuo, sahranjen je na jednom  salašu društva za zaštitu životinja u Vojvodini. Posećujući njegov grob ulazila sam sve ozbiljnije i ozbiljnije u ovu priču o zaštiti životinja, i tu ću biti ceo život. Sada imam tri psa i mačka kojeg sam prošle godine pronašla na ulici kada je imao samo nekoliko dana. Puno pasa je prošlo kroz moju kuću i bivalo srećno udomljeno što Dušana jako dobro zna, jer smo se često sretale u šetnjama i jako strpljivo je slušala priče koje smo te životinjice i ja prolazili. Kada me je pozvala na prvu tribinu u Domu omladine bila sam oduševljena. A na prvom udomljavanju… , volela bih da opišem moje ushićenje. Učestvovala sam na mnogim štandovima i udomljavanjima, ali ovo je bilo nešto posebno, toliko da su mi krenule suze od sreće. Do sasa tri jako uspešna udomljavanja  i nekoliko sjajnih tribina i nećemo dozvoliti da tu stane.  Hvala ti Dušana, hvala Domu omladine za sve što činite za životinje i što me smatrate svojim prijateljem.

Tijana Pešić, volonter i prijatelj Doma omladine Beograda