Ovaj film osim bolne vivisekcije jednog naizgled zauvek pogrešnog odnosa otac – kćer u toku samo jednog putovanja, donosi lepotu i nadu pomirenja sa roditeljem što uvek znači i dostizanje mira sa samim sobom.

Sa vizuelne strane, moramo pohvaliti inovativan filmski jezik rediteljke, koji uspeva da vešto dočara unutrašnje turbulencije glavnih junaka.

Iako reditelja smatramo autorom filma kome se dodeljuje nagrada, ovoga puta izuzetno dodeljujemo ovu nagradu za zajednički rad i glavnoj glumici filma Klari MekGregor, kao i direktoru fotografije Kristoferu Ripliju, za njihovo autorstvo u ovom filmu.

Klara je inicijator projekta, ali je pre svega kao glumica, ostvarila jednu od onih uloga koju nikada nećemo zaboraviti. Njena izvedba ćerke -zavisnice je uloga jedne, sasvim sigurno, buduće zvezde.

Kristofer Ripli je debitant, ali već majstor boja i psihološke vizualizacije, što ovom delu donosi unificiranost – ideje, izvedbe i sublimiranog krajnjeg izvanrednog utiska.