U anketi je učestvovalo ukupno 56 ispitanica, koje su podelile uvide u svoj profesionalni put, radne uslove, prepreke, kao i predloge za unapređenje sektora iz rodne perspektive. Rezultati ankete su predstavljeni na samom Forumu, koji je održan 12. i 13. juna u Domu omladine Beograda. Ovaj Forum je okupio filmske autorke, producentkinje, istraživačice i organizatorke iz regiona i šire, s ciljem otvaranja dijaloga o rodnoj ravnoteži, vidljivosti i kreativnim strategijama žena u filmskoj industriji. Dvodnevni program, u kome je učestvovalo više od 20 govornica i govornika, realizovan je kroz panel diskusije, filmske projekcije i međunarodna predstavljanja.

Ispitanice su profesionalke koje dolaze iz različitih oblasti filmske industrije, među kojima su režiserke, scenaristkinje, producentkinje, glumice, snimateljke, montažerke, kostimografkinje, scenografkinje, kao i radnice u festivalskoj i edukativnoj sferi. Većina njih ima formalno obrazovanje za profesiju kojom se bavi (88%), dok manji broj navodi dodatnu edukaciju kroz radionice, kurseve i neformalno obrazovanje.

Najveći broj ispitanica (66%) ima između 10 i 20 godina profesionalnog iskustva. Njihov radni status je najčešće nesiguran — većina funkcioniše “freelance” (54%), kao projektno angažovane saradnice ili povremene honorarne saradnice. Većina radi na različitim vrstama projekata, od kratkih i dugometražnih filmova i televizijskih serija  (70%) do dokumentarnih formata, i to uglavnom u mešovitom tipu produkcija — nezavisnim, konkursnim i privatnim.

Angažmani se najčešće dobijaju putem direktnih poziva ili preporuka (87%), dok su otvoreni konkursi i institucionalne saradnje znatno ređe. Ispitanice najčešće rade povremeno (40%), u zavisnosti od projektnih ciklusa, a značajan broj navodi da radi i paralelne poslove van filmskog sektora.

Većina ispitanica ističe da češće radi u timovima gde su muškarci zastupljeni na ključnim pozicijama (60%). Iako postoji prisustvo žena u timovima, najčešće su angažovane u specifičnim sektorima poput kostima, šminke, produkcije ili organizacije, dok su ređe na vodećim autorskim i tehničkim pozicijama. Samo manji broj učesnica je imao iskustvo rada u većinski ženskim timovima ili je vodio timove kao vođa sektora (25%).

Polovina ispitanica je učestvovala u različitim programima stručnog usavršavanja, poput radionica, festivala i edukativnih platformi. Kao najvrednije, izdvajaju se međunarodne radionice, kampusi i festivali poput Sarajevo Talents, BDC Discoveries i masterklasovi, dok druge ističu značaj lokalnih edukacija i neformalne razmene iskustava.

Na pitanje o negativnim iskustvima zbog pola, više od polovine ispitanica (71%) navodi da su bile suočene sa diskriminacijom — najčešće u obliku slabije plaćenosti u odnosu na muške kolege, predrasuda, seksualizacije, isključivanja iz odlučivanja ili osporavanja profesionalnog autoriteta. Drugi deo ispitanica navodi da takva iskustva nisu imale, ili da su bila pojedinačna i zavisila od konkretne produkcije.

U otvorenim odgovorima, ispitanice ističu potrebu za sistemskom podrškom ženama u filmu kroz:

• institucionalno prepoznavanje problema,
• rodno osvešćene konkurse i produkcione politike,
• podršku u balansiranju privatnog i profesionalnog života (posebno za majke),
• edukaciju muških kolega i šefova timova o rodnoj ravnopravnosti,
• više prostora za ženske autore i teme u medijima,
• unapređenje standarda i uslova rada, naročito u pogledu poštovanja vremena, honorara i radnih prava,
• rodnu ravnotežu u odlučivanju, pristupu resursima i vidljivosti,
• veće učešće žena u programima podrške, fondovima i festivalskim selekcijama.

Poruke mlađim koleginicama variraju, od afirmativnih (“verujte u sebe”, “gradite mreže podrške”), do upozorenja na realne izazove profesije (“dobro razmislite”, “ne očekujte ravnopravnost”).

Ipak, mlađim koleginicama savetuju da se umrežavaju, ne pristaju na nefer uslove, i ostanu dosledne svom autorskom izrazu.

Diskusioni forum: Žene u filmskoj industriji deo je projekta „Creative Moxie: Catalyst for Creative Revolution“ koji je Dom omladine Beograda realizovao u saradnji sa Srpskom filmskom asocijacijom i NVU Art365 (Crna Gora), uz podršku British Councila, a finansiran je kroz inicijativu Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan.

Projekat Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), koji finansira Evropska unija, usmeren je na podsticanje dijaloga u regionu kroz jačanje kulturnih i kreativnih sektora, s ciljem povećanja njihovog društveno-ekonomskog uticaja. Tokom perioda od 48 meseci, ovaj projekat ima za cilj unapređenje znanja, veština i pristupa finansijskoj podršci kako bi se povećala konkurentnost, održala koprodukcija i podstakao promet roba i usluga u regionu Zapadnog Balkana.