Za vizuelnu postavku i obradu su, pored Živadinova, zaslužni slovenački umetnici Miha Turšič i Dunja Zupančič. Muziku za Jurijev krug je komponovala mr Dragana Jovanović, čiji je ovo doktorski umetnički projekat.

 

„Odluka da napišem svitu kao muzičko delo je proistekla iz inspirativnosti samog libreta. Dragana Živadinova sam upoznala 2008. godine u Ljubljani. Pronašli smo ’zajednički jezik’ uz moju kompoziciju Nemiri za gudački orkestar. Od tada smo sarađivali u nekoliko navrata. Kasnije sam saznala za njegov pedesetogodišnji projekat Noordung 1995‒2045. Taj projekat sam apsolutno fascinantno lično doživela i bila sam oduševljena kada je predložio da zajedno radimo operu čiji je tekst na ruskom jeziku,“ navodi Dragana Jovanović.

 

Tema Jurijevog kruga se zasniva na libretu Dragana Živadinova i njegovoj (ne samo njegovoj) metaforičkoj ideji o ljudskom ’zauzdavanju’ gravitacije: „Preobražaj Jurija, glavnog junaka, odigrava se i na duhovnom nivou, što za konsekvencu ima uticaje srpske i ruske pravoslavne muzike. Jurij, kosmonaut, teži da pređe u novo stanje, da se prebaci preko empirijske i fiktivne rampe koja ga deli od svemirskog bestežinskog prostora i druge dimenzije. Njegov cilj je da sva znanja i iskustva prevede ’u um, zaum i vakuum’ . Njega u toj borbi između instikta i nauke zadržava ženski lik – Ona. Ona ga ometa, unosi sumnju u sopstvene mogućnosti. Osim pomenutih, u libretu postoje još dva lika: Laboratorija i Opservatorija, koje su u ulozi posmatrača i analitičara. One komentarišu svaku Jurijevu reč i pokret.

 

Libreto opere Zvezdani grad je tekst izuzetne ekspresivnosti (skoro svaka rečenica se završava znakom uzvika) i inspirativan je u meri koja prevazilazi jedno muzičko delo. Težnja ka transferu emocija u empirijsko, empirijskog u (nad)duhovno navodi na duboko promišljanje,“ ističe Dragana Jovanović.

 

Dirigent Jurijevog kruga, Ivan Marković, o saradnji sa Draganom kaže: „Naša saradnja je počela 2010. godine, kada sam sa Beogradskim kamernim orkestrom ORFEJ, čiji sam osnivač, izveo njenu kompoziciju Nemiri, na sceni Ruskog doma u Beogradu. Od tada rado izvodim njenu muziku sa različitim ansamblima.“

 

Za razliku od postojećih svita iz opera, baleta i sličnog u sviti Jurijev krug korišćen je obrnut stvaralački koncept: „Ovde svita anticipira operu koja iz nje proističe. Međutim,  to je samo jedan od načina posmatranja stvaranja dela. Mene je zaintrigirala  etimologija i višeznačnost pojmova. Reč svita znači muzičko delo, ali svita znači i nečija pratnja; svita (suite) je hotelska soba, boravište, nečija adresa; reč svita se upotrebljava i u softverskoj terminologiji. Peti stav svite Jurijev krug ’S_Vitanje’ je takođe produkt etimoloških i višeznačnih razmišljanja. Vitanje je selo u Sloveniji odakle potiče čovek koji je prvi u svetu početkom 20.og veka razmatrao probleme vožnje u svemiru, Herman Potočnik Nordung. Danas se tamo nalazi KSEVT (Kulturno središte evropskih vasionskih tehnologija). Vitalnost je ono što nas drži u životu. S_Vitanje, svita, Vitanje, i vitalnost  – sveukupno, svita je Jurijev krug,“ objašnjava Dragana.

 

Sa dirigentske strane, kreiranje ovakvog dela predstavlja veliki izazov: „Do sada nisam imao prilike da izvodim dela nalik ovom. Dirigovao sam nekoliko savremenih dela, ali ovo je prvi put da izvodim kompoziciju u kojoj postoji i elektronski medij, kaže Marković i dodaje: “Verovatno najveći problem kod izvođenja kompozicije koncipirane na ovaj način jeste to što dirigent nema slobodu koju sebi može dozvoliti u delima bez elektronike. Elektronika u ovoj kompoziciji podrazumeva ne samo zvučne efekte proizvedene na kompjuteru, već i snimak grupe pevača i solista koji je kompjuterski obrađen. Zato je jako bitno da tempa budu metronomski tačna kako bi se instrumentalni deo kompozicije poklopio sa vokalnim deonicama. Iz tog razloga ću na nastupu dirigovati sa slušalicama, što je još jedna otežavajuća okolnost, jer zvuk instrumentalnog ansambla do mene dolazi u prigušenom obliku.“

 

Umetniku je vrlo teško da objektivno oceni delo koje izvodi: „Kao interpretator, uvek se trudite da pristupite svakom delu sa podjednakom pažnjom. Ukoliko bih za trenutak pokušao da budem objektivan, zaista mislim da je ova kompozicija vrlo dobro napisana. Ono što inače odlikuje stvaralački opus Dragane Jovanović, a to je savremeni i originalni zvuk u dozi koja ne narušava komunikativnost dela, prisutno je i u ovom delu,“ ističe Ivan Marković.

 

Sigurno je da će publika u Domu omladine prisustvovati izvođenju originalne kompozicije, polistilističnog određenja, koju izvodi fenomenalni VIA „MIR“ pod dirigentskom palicom Ivana Markovića. „Posetioci će videti izuzetno vizuelno predstavljanje postgravitacionih umetnika. Upoznaće divnog čoveka, autora prepeva libreta na ruski jezik, dddr i kosmonauta Jurija Baturina.

 

A ono što je najbitnije, doživeće snažan emotivni naboj i vrhunski profesionalizam koji će se pamtiti,“ zaključuje Dragana Jovanović.

 

Koncert traje 45 minuta. Ulaz je slobodan, uz propusnice koje se mogu preuzeti na info pultu u Holu DOB.