Suočavanje sa prošlošću predstavlja složen proces u kojem pojam sećanja ima jednu od ključnih uloga. Kako možemo da se sećamo na pravi način? Na koji način da izbegnemo selektivno, iznova ekskluzivističko pamćenje koje nas lišava empatije za patnje i žrtve drugih i drugačijih, a opet nekada istih, a sada sukobljenih strana, koje nas tera da idealizujemo prošlost ne osvrćući se pritom na činjenice. Postavlja se pitanje kako je uopšte i moguće doći do ove faze dijaloškog istorijskog narativa ako ostanemo taoci poricanja stvarnosti, duhova prošlosti i mitomanskih istorijskih konstrukcija koje nam pokrivaju pogled ka budućnosti, ostavljajući nas tako zatočene u vrtlogu iskrivljene realnosti, primoravajući nas da je iznova ponavljamo.

Naši sunarodnici izmišljali su i konstruisali tradicije, svesno naglašavajući razlike i prekidali karike u lancu kolektivnog sećanja, stvarajući tako pozadinsku kakofoniju zla i prepremajući pozornicu za predstavu užasa. Ipak, upitna i dalje ostaje njihova uloga. Neki njihove ličnosti i dalje idealizuju i apoteiziraju dok drugi svesni činjenica pokušavaju da se suoče sa prošlošću i njenim posledicama. Potrebno je zakoračiti prema prema istini, istini koja boli, ali istini koja oslobađa (Jn, 8,32). Istini koja ne iskrivljuje činjenice, ne podleže mitologizaciji i preuveličanoj viktimizaciji prošlosti već želi uporediti narativne strukture koje iz sećanja proizilaze i kroz prizmu dijaloga stvoriti novi narativ, koji žrtve oslobađa a vinovnike osvešćuje o krivici.

Bez sumnje, sećanje predstavlja put iz lavirinta traume, bola i patnje u kome prepliću prošlost i sadašnjost, čije okolnosti nesumnjivo utiču na budućnost. Uzimajući ovo u obzir važno je istaći ulogu demitologizacije religijskih narativa koji sučesto interpretirali kulturne i etničke konflikata kao religijske.

Ovakva vrsta definicije konflikta, uvek podiže uloge ali samim tim i potencijal da ih dodatno produbi. U kontekstu toga potrebno je demitologizovati narativne konstrukte i unutar njih, Bultmanovski rečeno, otkriti kerigmu – samu suštinu, oslobođenu od ideoloških i političkih činilaca koji je iskrivljuju i čine otvorenim za razne interpretacije i manipulacije.
Program koji će trajati nekoliko časova uključuje plenarni deo u kojem će autori u Zborniku predstaviti svoje referate i jednoipočasovnu tribinu koja će biti posvećena temi Zbornika u kojoj će audijencija imati priliku da diskutuje i postavlja pitanja u okviru teme skupa.

Referate će predstaviti:
doc. dr Violeta Cvetkovski Ocokoljić,
doc. dr Davor Džalto,
dr Željko Đurić,
dr Tatjana Cvetkovski,
dr Nikola Knežević
mr Milica Dimitrijević,

Učesnici tribine i promocije Zbornika:
doc. dr Davor Džalto
dr Marko Nikolić
dr Nikola Knežević
dr Violeta Cvetkovski Ocokoljić

Moderator: mr Sergej Beuk