Menjanje obličja i konstantna promena u trajanju je česta misaona preokupacija u Anđelinom radu. Kroz stalno menjanje frejmova, same konstrukcije rada, ali i iskaza, kao i kroz intervenciju u prostoru, instalacija nikada ne ostaje ista, već funkcioniše kao živi proces. Umetnica kroz ideju prilagođavanja i mimikrije promišlja odnos između ličnosti i sveta, postavljajući pitanje kako sačuvati suštinsku iskrenost unutar unapred zadatih okvira.

Pored kataloga, izložbu prati i tekstualni segment sastavljen od 250 rečenica kustoskinje Minje Jovičin, sa odabranim citatima. Sam tekst preoblikuje svoju prirodu u vidu literarnog, vizuelnog, te zvučnog, kao audio rad u tri verzije – monolog umetnice, monolog kustoskinje i njihov međusobno isprepletani dijalog (paralelna pesma).

 

Anđela Kopanja (1998) je vizuelna umetnica i istraživačica, završila je osnovne akademske studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2021), kao i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2023), gde trenutno pohađa doktorske studije. Dobitnica je nacionalnih i međunarodnih stipendija, uključujući stipendiju NIO za mlade istraživače i grant Međunarodne letnje akademije likovnih umetnosti u Salcburgu. Održala je osam samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama, umetničkim projektima, rezidencijama, radionicama i programima u zemlji i inostranstvu, koji su uticali na njenu svest o društveno angažovanoj umetnosti. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Anđela svoju praksu gradi na ispitivanju odnosa između čoveka i njegovog okruženja u savremenom, ali i post-antropocentričnom kontekstu. U središtu njenog rada nalaze se procesi mimikrije, adaptacije, cikličnosti i fluidnosti identiteta, kroz koje promišlja načine na koje se subjekt menja u odnosu na ubrzane i hibridne uslove savremenog života.

Minja Jovičin (1999) završila je klasične jezike u Filološkoj gimnaziji u Beogradu (2018), diplomirala je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa tezom „Likovna kritika Rastka Petrovića“ (2022), a master studije na istom smeru završila je sa tezom „Teret belog čoveka: umetničko svedočanstvo Rastka Petrovića o Africi“ (2023). Objavila je nekolicinu likovnih kritika i izložbenih tekstova, te je učestvovala u različitim kustoskim i istorijsko-umetničkim radionicama u saradnji sa umetnicima, muzejima i galerijama u Srbiji i regionu. Bavi se pisanjem, do sada je izdala dva dramska i tri lirska dela.

 

Tekst iz kataloga izložbe

Stvari kao celine nastaju i nestaju, ali su sastavljene od čestica koje su neuništive. ^[1]

Izložba Unutar i izvan matrice je svojevrsno delo u proširenom polju, ukupan prostor galerije je prostorna instalacija. Noseća konstrukcija te instalacije je rad Unutar i izvan matrice, po kome i sama izložba nosi ime. Rad je sačinjen od pet pojedinačnih displeja, a svaki displej čini matrica (sačinjena od 250 ručno kreiranih frejmova, te smenjivanjem frejmova nastaju kratke animacije). Zarad uklapanja u date displeje, ručno rađeni frejmovi morali su da “ukrote”, tj. prilagode svoju prirodu matrici. I onda mogu postojati.

Gledam svoj rad kako postaje.

*

Priznajem autonomiju stvorenog.

*

Ono što ostaje istog inteziteta je oset.

*

Ja stvaram svet.

*

Svet me stvara.

Menjanje obličja i konstantna promena u trajanju je česta misaona preokupacija u radu Anđele Kopanje, koja se odražava u kontekstu izložbe na više različitih polja. Od same promenе frejmova (što dovodi do nikad iste instalacije), preko promene u konstrukciji, do lične intervencije u prostoru. Svevremena promena pruža osećaj svevremenog trajanja, sigurnosti unutar haosa. Ono što je sposobno da svoju prirodi “ukroti” i prilagodi stiče pravo na opstanak. Umetnik želi da očuva svoju nevinost i svoj glas, on to može učiniti jedino putem umetanja sopstva u jedine moguće okvire, kao prirodni fenomen mimikrije. (Kako da sačuvam sebe od promene? Samo putem promene^[2].) Svako glasnije insistiranje na svojstvenosti otvara potencijal za gubitak suštinske iskrenosti. Budući da je istina izvan kontrolisanih usmeravanja jedne pojedinačne svesti. U smislu da je umetnik (JA) stavio znak jednakosti izmedju sebe i sveta (svet je ja, ja sam svet). Prihvatanjem te ideje umetnik treba da bude u stanju da se odrekne umetničkog dela kao vlasništva, ne bi li postao njen kreator. U prihvatanju matrice u koju se delo mora uklopiti, umetnik interveniše nad stvaranjem novog sveta. Koji nije iskaz, nego je život.

Jedina stvar koja se ponovila bila je nemogućnost ponavljanja.^[3]

Pored klasičnog kataloga, u prostoru se u različitim oblicima nalazi i tekstualno svedočenje o izložbi u vidu 250 rečenica. Jedno od tih svedočenja je audio rad u tri verzije. U prvoj verziji je monolog umetnice, u drugoj verziji je monolog kustoskinje, dok je u trećoj verziji naizmenično smenjivanje prva dva monologa koji na taj način formiraju dijalog, paralelnu pesmu. 250 rečenica je odgovor na 250 ručno pravljenih frejmova, i zajedno u prostoru preoblikuju i preispituju svoju prirodu. Kroz interaktivni deo izložbe, rečenice i frejmovi dobijaju zasebna značenja, van prvobitne smisaone celine, i odvajaju se od autora dela, postavši nešto drugo.

Niko nije vlasnik umetničkog dela.

*

Niko nije vlasnik ničega.

*

Delo nije iskaz, nego život.

*

Umetnik interveniše nad stvaranjem.

*

Sve što menja obličje, ne prestaje.

*

Što nestaje, postaje drugo.

 

Minja Jovičin

^[1] Prema Empedoklu

^[2] Ekatarina Velika, Modro i zeleno

^[3] Seren Kjerkegor

***************************

Izložba UNUTAR I IZVAN MATRICE Anđele Kopanje i Minje Jovičin – KATALOG

***************************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.