Uzimajući sve ove činjenice u obzir, ljudi se aktivno bave štampanjem, preslikavanjem uz pomoć svilene tkanine, litografijom i bakrorezom. Takođe postoji i tehnika kompjuterske štampe, mada puno ljudi osporava tu tehniku. Postoje tri velike organizacije, kao što je “Japan Hanga-kai”, ali i veliki broj organizacija koje organizuju izložbe u stilu hanga foruma. Takođe postoje mnogobrojne škole za učenje štampe Hange. Moglo bi se reći da je Japan zemlja u kojoj cveta štampa Hanga.

U Japanu postoje dve vrste Hange: tradicionalna i kreativana štampa. U čemu je razlika? U nastanku Ukijo-e grafike učestvuje nekoliko majstora, slikar, dleto-majstor i majstor za štampanje/umnožavanje. Drugi oblik štampe Hanga, ima samo jednog umetnika koji smišlja motiv slike, urezuje dletom i na kraju sam štampa. Prvi tip se zove tradicionalna, a drugi kreativna štampa. I jedino ovaj drugi može da šalje svoje radove na konkurse umetnosti.

Ukijo-e grafike su svoje ime stekle 1700. godine, dok se kreativni drvorez  pojavio 1904. kada su mnogi romanopisci počeli da koriste tehniku Ukijo-e. Tada je postavljena granica između tradicionalne i kreativne štampe. U to vreme Japan je došao u dodir sa zapadom, te tradicionalna štampa gubi svoje mesto, i umesto nje dolazi zapadna tehnologija štampe. U savremenom dobu nekoliko vlasnika radnji koje su nasledile tradiciju nastavile su da prave replike čuvenih Ukijo-e grafika.

Na taj način su sačuvali tradiciju. 1918. godine osnovan je Savez japanske kreativne štampe, a 1927. renomirana državna izložba (sadašnji naziv je Nitten) prvi put je prihvatila učešće radova kreativne štampe Hange. Nakon tog događaja, umetnost kreativne štampe Hange postaje priznata, i do dan danas ta tradicija se nastavlja. U novije vreme pojavilo se nekoliko poznatih umetnika kreativne štampe Hange koji svoje aktivnosti usmeravaju ka inostranstvu.

Jednu od značajnih uloga za razvoj Hange 1700. godine imala široka upotreba papira. Hanga, koju su obični ljudi rado kupovali, koštala je kao jedan dobar obrok. Uzimajući u obzir cenu proizvoda i rasprostranjenost upotrebe, papir je jeftin material. Tehnika pravljenja papira je u Japan stigla preko Koreje iz Kine. Smatra se da je tada zajedno sa papirom stigla i tehnika Hange. Postoji budistička knjiga koja je pisana 770. godine kao najstariji štampani materijal u Japanu.

U Nihon shoki piše da su 610. godine sveštenici iz Korije sa sobom doneli tehniku pravljenja papira. 700. godine Japanci su izmislili, odnosno usavršili način pravljenja papira, i počeli da prave tanak i čvršći papir. U nekim delovima Japana papir se koristio kao jedan od načina plaćanja poreza. 

Posle toga papir stiže u Evropu, 900. godine u Tursku,  1100. godine u Maroko, 1150. godine u Španiju, 1189. godine u Francuskoj se grade fablike papira. Francuska postaje najveći snabdevač papira u Evropi. Kao što vam je poznato, 1450. godine u Nemačkoj su izmislili mašinu za štampanje, i od tada rapidno se povećavala  potreba za papirom. Taj dogažaj je osnova sadašnje epohe papirne civilizacije. Pored toga, Francuzi 1719. godine smislili su pravljenje papira od drveta, i ta tehnologija nastala je za osnovu sadašnjeg oblika papira. Papir pravljen u Francuskoj drugačiji je od japanskog, i ima svoju draž.

Meni se čini da je pogodan za štampanje jakim pritiskanjem presom koristeći uljane boje. Japanski tradicionalni papir je tanak i čvrst, i jako je pogodan za ponovljeno štampanje. Na njemu se boja lepo i ravnomerno uslikava.  Bez ovog kvalitetnog japanskog papira, sigurno da ne bi bilo razvoja japanske Hanga umetnosti. Međutim, u savremenom Japanu, ne postoji toliko kao ranije  potreba za tim tradicionalnim papirom.

Istina je da pad potrebe, skok cena repromaterijala itd., sve više i više udaljavaju od proizvoda jeftinog, kvalitetnog tradicionalnog papira. U Japanu je velika vlažnost vazduha, i temperatura je viša nego u Evropi. U zemljama gde nema velike vlažnosti vazduha, uljana boja se odmah osuši, dok je u Japanu drugačije.

Pastelne boje su godinama bile najpopularnije boje u Japanu, i to u skoro svim umetničkim granama. Takođe, u Japanu se ranije najčešće koristilo trešnjino drvo koje nema čvorove, čvrsto i otporno na trenje. U Evropi se takođe drvo prvo koristilo za Hangu, a posle toga metal.

Tome moramo da dodamo način kako se do materijala najlakše dolazilo. Kada razmišljamo o istoriji, šta i gde je počelo, gde se šta izumelo, ne možemo zanemariti uticaj atmosphere i vremena.

Zbog toga mi je izuzetno drago što vam ovom prilikom mogu predstaviti i upoznati vas sa Hanga tehnikom. Hanga tehnika je kao nauka.”