Prava lepotica među ružama remek-delo je majke prirode i pustinjskih vetrova, koji je stvaraju u dalekim predelima Orijenta. Unikatni primerak na Balkanskom poluostrvu, poklon Titu od radnika sarajevske „Hidrogradnje“, prvi put je pred vama!

Poklon nije lako izabrati.  Utoliko je delikatnije odabrati dar za predsednika jedne  države. Možda je to razlog što je osnovni repertoar poklona, koji se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, i pored  njihove brojnosti, od gotovo 200 000 predmeta, iznenađujuće siromašan. Tokom tridesetpetogodišnje državničke aktivnosti Tito se susreo sa najznačajnijim ličnostima druge polovine 20. veka, ne samo iz sveta politike već i iz drugih oblasti javnog života – filma, muzike, književnosti, sporta, privrede, ali i sa običnim ljudima.   Ti susreti su redovno bili praćeni razmenom poklona.  Uglavnom su se birali “sigurni i bezbedni”  darovi:  slike, skulpture, predmeti od zlata i srebra, kristala ili keramike (nakit, kutije za cigarete, tabakere, raznovrsni ukrasni i upotrebni predmeti). Najlepši pokloni su oni neočekivani! Jedan od takvih je pustinjska ruža koju su Titu uručili na dar Jugosloveni na radu u Libiji, povodom njegovog 80. rođendana, 1972. godine. Nažalost, nepoznate su nam okolnosti, kao i inicijator ovog neobičnog poklona, ali je očigledno  da ni darodavcu  (jer ga nikad ne bi poklonio), ni darovanom (jer ga ne bi primio) nisu bila poznata magična svojstva ovog minerala. Naime, veruje se da se pustinjska ruža nikada ne sme nikome pokloniti. Jer ona, u ljudima koji je poseduju, inicira jaka emotivna i mentalna čišćenja koja se  manifestuju izbacivanjem agresije i  besa. I zato je pravo je čudo da ova ruža, uprkos  tome , ali i svim uputstvima o načinu čuvanja ( najbolje je držati je u prirodnom staništu – pesku i s vremena na vreme iznositi da upije sunčevu svetlost) i danas  blista nesmanjenom lepotom. Posle više od četiri decenije ovo je njen prvi izlazak na svetlost dana.