Izložba “PROHUJALI SVETOVI DREVNIH KONTINENATA”

Organizacija: Prirodnjački muzej u Beogradu i Dom omladine Beograda

Autorka: dr Gordana Jovanović. Saradnici: dr Marko Nestorović, dipl. biol. Dragoslav Radosavljević, Predrag Ilić, Zoran Vujčić i akademska likovna umetnica Doris Milešević master student na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Posmatrajući Zemlju iz svemira lako se može zaključiti da su kontinenti nekada bili jedna celina. Poput slagalice čiji se delovi mogu sklapati i razdvajati, jasno se uočava da se granice južne Amerike uklapaju sa obalskom linijom zapadne Afrike, isto tako granice severne Amerike jasno naležu uz granice severne Europe. Objašnjenje se nalazi u prošlosti naše planete, jer je pre oko 300 miliona godina postojalo jedno veliko kopno, superkontinent Pangea koji se na kraju podelio na više manjih kontinenata o čemu svedoče ostaci fosilizovanih organizama. Ali pre i posle ovog vremena, na Zemlji se dogodio niz krupnih promena. Dokazi sačuvani u stenama nam govore da su se kontinenti tokom duge prošlosti Zemlje više puta približavali jedan drugom, sudarali, gurali, razdvajali i podvlačili jedan pod drugi. Zbog toga su karte Zemljine prošlosti i živi svet izgledali sasvim drugačije nego danas. Kao posledica kretanja kontinenata dolazilo je do izdizanja planina, otvaranja i zatvaranja morskih puteva, nastanka vulkana i zemljotresa, stvoreni su i uslovi za nastanak života. Geolozi ukazuju da postoji neka vrsta cikličnosti u formiranju i raspadanju superkontinenata približno na svakih nekoliko stotina miliona godina, u zavisnosti od događaja u unutrašnjosti Zemlje ispod čvrstog površinskog dela.

Izložba Prohujali svetovi drevnih kontinenata predstavlja susret posetilaca sa promenama na Zemlji nastalim još na početku njenog formiranja, pomeranjima kontinenata, razvoju živog sveta i drugim neponovljivim događajima koji su doprineli da naša planeta i život na njoj zadobiju današnji izgled. Šta se sve dešavalo, kako, kada i zašto su nastajali i nestajali kontinenti, kojim je sve bićima Zemlja bila dom pre pojave čoveka, ali i pre i posle dinosaurusa, koji su događaji bili ključni za njen današnji izgled, može se saznati na izložbi «Prohujali svetovi drevnih kontinenata». Putem originalnih eksponata, ilustracija, maketa i replika, publika će se upoznati sa promenama izgleda Zemlje tokom vremena, izumrlim organizmima iz pojedinih vremenskih perioda i mnogim drugim događajima iz njene duge geološke istorije.

Gordana Jovanović je zaposlena u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu kao kustos paleontolog. Magistrirala je i doktorirala je na temama o fosilnim beskičmenjacima. Autor je više izložbi: «Mollusca (puževi, školjke i glavonošci)»; taktilnih izložbi «Dodirnimo prirod» i «Dodirnimo prirodu 2» i izložbe Srpsko jezero. U koautorstvu sa dr Markom Nestorović realizovana je i izložba «Momenti prirode» u DOB-u, u 2014. god. Učestvovala je i kao saradnik na 18 izložbi Prirodnjačkog muzeja. Bavila se popularizacijom nauke i struke, učestvovala u više informativnih, popularnih i naučnih TV emisija, radio programu i dr. Kao vodič učestvovala u međunarodnim stručnim ekskurzijama na terenima Srbije. Bila je rukovodilac više stručnih i naučnih projekata i kreativnih radionica. Gordana Jovanović je objavila preko 50 stručnih i naučnih radova u Zemlji i inostranstvu. Bila je direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu od 2005-2007. god. i glavni urednik nekoliko muzejskih publikacija. Autor je monografije Srpsko jezero i više muzejskih kataloga: Srbija u vreme Dinosaurusa, Dodirnimo prirodu, Dodirnimo prirodu 2. Autor je i specijalne publikacije “Iz sveta prirode” napisane Brajevim pismom.

Komentari