Izložba crteža i slika transponuje autorovo osećanje straha i uznemirenosti pred konačnošću. Umetnik se opire i kritički pristupa nametnutom imperativu efektivnog korišćenja vremena koji „tvrdi“ da je jedino rad koji je plaćen zapravo rad, onaj koji obezbeđuje egzistenciju, dok je rad koji nas tera na sveobuhvatnije razmišljanje, poput čitanja, gotovo nepoželjan. Unutrašnji konflikt koji u ovom slučaju pokreće čitanje, a može se odnositi i na čitav niz drugih aktivnosti, u prvi plan iznosi sudar onoga što mislimo da smo dužni da činimo nasuprot onoga što nas istinski ispunjava i čini naše biće kompletijim. Ideje o korisnosti i isplativosti su toliko duboko usađenje u društvenu realnost, da ispada da je čitanje i svaki drugi vid promišljanja i nadogradnje privilegija.

Gojko Dutina (1987) završio je master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku Crtanje sa tehnologijom 2016. godine. Od 2015. sarađuje sa Šok ZaDrugom na mnogobrojnim projektima. Realizovao je znatan broj samostalnih i kolektivnih izložbi, od kojih su najznačajnije:

• „Heroji nekad i sad”, Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2021.
• „Collecting is Connecting”, Kuća Legata, Beograd, 2017.
• „Nikada završeni crtež”, Valjevo, 2015.
• „Umetnost u doba tehničke remediacije”, Požega, 2015.
• „Dislocated Materials”, Remont, Beograd, 2014.
• „Perspektive”, Muzej Savremene Umetnosti, Novi Sad, 2013.

 

 

Samostalne izložbe:

• „Putovanje u nepoznato”, SKC, Kragujevac, 2023.
• „Blindfolded”, Ozon, Beograd, 2022.
• „Novogradnja”, Remont, Beograd, 2022.
• „Mostly Sunny”, EX-14, Drezden, 2018.
• „Društveni disko diskurs hernia”, Art Klinika, Novi Sad, 2016.
• „Nikad robom”, Art Klinika, Novi Sad, 2014.godine

Radovi Gojka Dutine nalaze se u Wiener Stadtische kolekciji i u nekoliko domaćih privatnih kolekcija.

 

Nepročitane knjige i drugo što je preostalo

Sedeći svakodnevno u sobi čiji zid prekrivaju police sa knjigama shvatio sam da većinu nisam i nikada neću pročitati što je izazvalo povratak mog opsesivnog straha od konačnosti. Shvatio sam da se na tom zidu nalazi nekoliko tomova velikih pisaca i klasika, sabrana dela, ili po koja knjiga važnih ili manje važnih pisaca, ali da sam od silnih tomova Tolstoja, Zole, TS Eliota, Turgenjeva, Stajnbeka, Čehova… pročitao jedino Dostojevskog. To silno znanje ostaće zauvek samo na policama.

I dok zurim u taj zid, konačnost i strah.

Stoga sam počeo da slikam i crtam knjige poređane na gomilu, postavljene na stolicu ili na već neko drugo mesto. Ne, to nisu nepročitane knjige, kako ih tumači Umberto Eko, koje treba da prizovu našu skromnost i da nas opominju. To su knjige koje odbrojavaju, one su vremenska odrednica, one su merna jedinica za vreme koje nam je preostalo.

Postoji još jedan razlog zašto su mi nepročitane knjige značajne. Dugo već primećujem da čitanje knjiga u meni izaziva nemir i anksioznosti, iako sam u pomenutom nekada bez zadrške uživao. Dominantni ideološki aparat, koji kao kakav šaptač stoji na mom ramenu, na svaku pročitanu stranicu za oktavu više izgovara: „Idi radi nešto korisno, sediš tu i čitaš knjige, idi zaradi neki dinar, moraš uticati na svoju egzistenciju, moraš zaraditi, iskoristi vreme, radi nešto korisno“. A čitanje me ispunjava i uzbudjuje i čini moje postojanje kompletnijim. Ovakav unutrašnji klinč odigrava se svakodnevno. Čitanje jeste rad, rad na sebi, ali dominantne ideje o korisnosti i isplativosti su se usadile u sve nas i konstantno smo time opterećeni. Nametnut je imperativ efektivnog korišćenja vremena koji ‘tvrdi’ da je jedino rad koji je plaćen, zapravo, rad. Rad koji obezbeđuje egzistenciju je rad, dok je rad koji nas tera na sveobuhvatnije razmišljanje, poput čitanja, gotovo nepoželjan. Provoditi vreme među knjigama, ukoliko to nije naše primarno zanimanje, postalo je privilegija.

Gojko Dutina

 

Izložba NEPROČITANE KNJIGE Gojka Dutine – KATALOG

***************************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.