Motiv ženske figure u stanju mirovanja u crtežima potencira neizbežnost graničnog iskustva, te je njen položaj najčešće ležeći, dok su prostori oko nje nedefinisani i ispražnjeni. Tako prikazana, zamrznuta figura manje funkcioniše kao portret, već postaje depersonalizovana i simbolična, težeći ka univerzalnom.

Animacije su glavni nosilac naracije. Njima se uvodi protok vremena, a manipulacija ovom dimenzijom i neprestano ponavljanje istog vremenskog intervala sukobljavaju posmatrača sa sopstvenom prolaznom prirodom. Izazivanje tenzije, čak i osećanja neprijatnosti, putem interakcije dela i posmatrača jeste jedan od aspekata psihološke analize kojima se bave izloženi radovi. Ilustrovanjem fizičkog bola usled spoljnih pritisaka otvara se polje međusobnih uticaja materije i psihe, a sve sa krajnjim ciljem da se unutrašnji život učini vidljivim i ogoljenim.

Iva Dimitrijević, Bez naziva, 70×100 cm, tuš na papiru, 2023.

***************************

Zamrznutim figurama i repetitivnim pokretima Ive Dimitrijević suštinski se približava kroz prizmu čulnog iskustva, preciznije nego kroz iščitavanje značenja. Njeni crteži i animacije funkcionišu pre kao somatsko-emotivni okidači abjekcije nego kao intelektualni predlošci.

Ženska figura u kriznim stanjima je glavna tematika izloženih radova, ali transgresija nije samo likovni motiv, već i efekat kojem svako zasebno delo teži. Ovi prikazi snažnog, često neprijatnog, bolnog somatskog iskustva pojačani su svojstvenim poigravanjem vremenskom dimenzijom. Pravila igre su nizanje beskonačnih, zamrznutih trenutaka, u hronološki tok koji se može pratiti kroz sukcesiju crteža sa jedne strane, i beskonačno ritmično ponavljanje vremenskog intervala u animacijama sa druge strane. Manipulacija vremenom metod je oneobičavanja doživljenog, što otvara vrata u domen psihe. U tom prostoru, propadljivost tela postaje okidač za kompleksne odnose fizičkog i psihičkog. Iako je istraživanju odnosa trošnog tela i nesmirenog duha pristupljeno iz domena ženskog iskustva, figure Ive Dimitrijević odbijaju portretsko i lično. Izvor prikazanih akterki leži u iskustvu umetnice, ali kroz specifičnu analizu razine unutrašnjeg i spoljašnjeg otvara se mogućnost da žensko telo bude označitelj univerzalnog ljudskog iskustva. Figure odlikuju stoički izrazi lica u susretu sa instrumentima transgresije poput trnja, brijača i krvi. Cilj je potpuna deindividualizacija, batajevska težnja ka potpunosti u iskustvu prekoračenja granica bića, izrazita strast ka blistavom rasplinuću u totalitetu.^[1]

Iva Dimitrijević, Geografija ničega, 18 sec stop motion animacija, 2023.

Bezličnosti se približava kroz međusobne odnose spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, fizičkog nadražaja i psihološkog iskustva. U mapiranju njihovih susreta centralna tačka jeste žensko telo, ujedno subjekt koji oseća i portal transgresije. Crteži nude usamljene, ležeće ženske figure, ujedno rigidne i krhke. Podređena mizanscenu fizičkog bola, ova polunaga tela izazivaju asocijacije na burna emotivna stanja, poput frustracije, požude i očaja. Granično iskustvo je pak tek preduslov za konačno ispražnjenje psihe od emotivnog tereta, gde biće ostaje u jednako nedefinisanom, praznom prostoru koje figure nastanjuju. Prikazana topografija tela odigrava se još izraženije u nizu animacija, istražujući taktilnost. Kroz ciklične dodire Iva Dimitrijević stvara metod za ukidanje granica ličnog, svojstven ritual pročišćenja psihičkog prostora. Partikularizacija tela, sa fokusom na detalje ruku, daje precizan putokaz ka specifičnom stanju duha koje će isprazniti biće.

Iva Dimitrijević, Na iglama 50×95 cm tuš na paus papiru, 2023.

Ako transgresiju predstavljaju promišljeni fizički rezovi kroz granice psihe, vredi postaviti pitanje koji se prostor nalazi iza. Iva Dimitrijević nudi viziju paralelnu Sioranovoj geografiji ničega,^[2] prostoru iskrivljenog vremena, bez definisanih granica. Pred posmatračem se otvara svet oslobođen ličnih emotivnih naboja, gde kroz doživljaj telesnosti i biće može da postoji večno.

Dunja Belić

^[1] Bataj, Ž., O Ničeu, Novi Sad 1988, 36.

^[2] Sioran, E. M, Kratak pregled raspadanja, Novi Sad 1972, 78–79.

***************************

Iva Dimitrijević (1999, Beograd) student je doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Biljane Đurđević. Osnovne i master studije završila je na istom fakultetu. Aktivno izlaže od 2020. godine. Učestvovala je na grupnim izložbama: „Masterpieces V“, Umetnički prostor U10, i „Inter/Akcija 2023“, Salonu Muzeja grada Beograda. U svojoj umetničkoj praksi, kroz medije crteža i animacije, bavi se ličnim doživljajem trošnosti tela, kao i istraživanjem povezanosti psihe i tela. „Geografija ničega“ je njena prva samostalna izložba.

***************************

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

***************************

Izložba GEOGRAFIJA NIČEGA Ive Dimitrijević – KATALOG