Izložba crteža i plastike malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, tradicionalno se organizuje u Galeriji Doma omladine od 1971. godine. Pošto se svake godine održava u maju mesecu, izložba u Domu omladine, na neki način, najavljuje završnu Veliku školsku izložbu i Izložbu nagrađenih studenskih radova, koje se, u junu mesecu, održavaju na Fakultetu likovnih umetnosti. Ove izložbene postavke, jedinstvena su prilika da se javno prikažu radovi mladih stvaraoca (među kojima se nalaze i oni koji po prvi put izlažu), pedagoški rad njihovih profesora i nastavni procesi koji se sprovode na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
 
Zasnovani na crtežu kao idejnom umetničkom konceptu i skulpturi kao umetničkoj materijalizaciji zamišljenog, neki studentski radovi mogu se interpretirati pozivanjem na teoriju Gaston Bašlara (Gaston Bachelard). Ukazujući na kreativnu sposobnost umetnika da stvara ”veliko u malom”, Bašlar ističe da umetnost paradoksalno spaja suprotnost između ”malog” (prikaza) i ”velikog” (broja značenja koje prikaz zadobija). Jedna od snaga minijature sastoji se u tome što veliko izlazi iz malog.[1] Tako, u umetnosti, minijatura/mala forma zadobija metaforičnu moć, jer se uz pomoć likovnih detalja stvaraju ”novi” umetnički svetovi i značenja. Veliko izlazi iz malog, ne po nekom logičkom zakonu dijalektike suprotnosti, već zahvaljujući oslobođenju od svih dimenzionih obaveza, oslobođenju koje je upravo karakteristika imginatorske aktivnosti.[2]
 
Pojedini radovi studenata pokazuju da se crtež, tokom 45 godina (koliko se održava ova izložba) razvio i razgranao u svim pravcima. Zadržavajući svoju misaonu i likovnu jezgrovitost, crtež ”raste” razvijajući se iz forme, koja je na časovima profesora Dragana Lubarde uvek dovođena u pitanje. Lubardina poduka mladim umetnicima da crtež treba da stvaraju po organskoj meri sopstvenog tela, kao i njegova ”odbrana” crtanja u svim formatima (jer su različita i tela i unutrašnji prostori), polazišta su i današnjim profesorima. Kada se, na Fakultetu, u jednom trenutku, među profesorima, povela diskusija o ukidanju nastave crtanja na velikom formatu, profesor Dragan Lubarada žučnu raspravu prekinuo je rečima: ”Podsećam vas da su u 20. veku postojala dva velika umetnika – jedan je radio veliki format, a drugi mali format. Jedan je bio Pikaso (Pablo Ruiz Picasso), a drugi Kle (Paul Klee)”.[3]
 
Stoga, izložba studentskih radova u Galeriji Doma omladine u Beogradu, predstavlja javnosti raznolike načine umetničkog stvaranja što se neguju na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pružajući mogućnost budućim umetnicima da iskažu svoj kreativni potencijal kroz izabrani format.
 

Olivera Erić

 
________________________________________
[1] Gaston Bašlar, Poetika prostora, Beograd, 2005, str. 112.
[2] Isto., str. 150.
[3] Sećanja na život i rad profesora Dragana Lubarde usmeno su izneli profesori FLU Dragana Stanaćev Puača i Dobrica Bisenić.