Učesnici-glumci u predstavi su članovi i volonteri Udruženja “Duša”: Nikola Repec, Petar Jugović, Milutin Savić, Ognjen Micić, Jovica Blaževski, Anđa Petrović i Vladimir Janković.

Ovu predstavu realizuje platforma za transformaciju stvarnosti putem umetnosti ,,Transformator”, koju predstavljaju umetnici i profesionalci iz različitih oblasti.  Osnovni cilj udruženja je uključivanje svih grupa građana i građanki u umetničke aktivnosti, koje su prvenstveno bazirane na pozorištu, performansu i plesu, i podsticanje razvoja njihovih stvaralačkih kapaciteta. ,,Mi se borimo za društvo u kojem svi ljudi imaju pravo na stvaralaštvo i mogu  neprestano da stvaraju svoj život i zajednicu u kojoj žive“, kaže Vera Erac.

 

Ideja da se uradi ovakva interaktivna predstava rodila se iz razgovora Vere Erac i članova udruženja ,,Duša“. Zajedno su želeli da stvore pozorišno delo koje će istovremeno biti osnažujuće za učesnike, ali i jasno komunicirati sa publikom. ,,Sem dobrobiti za učesnike, za koje je ovaj proces isceljujući, ideja je da učinimo priče ovih ljudi vidljivim i razumljivijim za širu javnost i da istovremeno apelujemo za podršku i solidarnost šire zajednice, kako bismo pomogli svim ljudima sa teškoćama u mentalnom zdravlju da se osećaju više prihvaćenim i budu više uključeni u društveni život. Istovremeno, to je i borba protiv društvenih predrasuda koje postoje u odnosu na ove ljude”, kaže Vera Erac.

 

Ono što je sprecifično za ovaj projekat jeste da se ne bazira na glumačkom talentu, već na razvoju kreativnih potencijala svakog od učesnika. ,,Predstava nije nastala na osnovu unapred spremljenog teksta, već iz procesa razmene iskustava na radionicama i zamišljena je kao interaktivni pozorišni događaj – forum teatar”, objašnjava Vera.

 

,,Priče iz duše” su zapravo dve priče, o Dušanu i Dušanki, koji su izmišljeni likovi, ali scene iz njihovih priča nastale su na osnovu iskustava učesnika o tome kako izgleda živeti sa mentalnim poremećajem.

Ovakav koncept predstave pomaže učesnicima da se ne osećaju kao pripadnici marginalizovane grupe,  jer im omogućava da dođu u kontakt sa svojim zdravim potencijalima i snagom. ,,Umesto da se fokusiraju na ono što ne mogu i što ih razdvaja od ostalih, trebalo bi da stave akcenat na ono što mogu i što ih uključuje u društvenu zajednicu. Mi želimo da kažemo da su oni prvenstveno ljudi. Ljudi koji imaju svojih specifičnosti, ali da ih te specifičnosti ne čine manjim ili lošijim u odnosu na ostale”, dodaje Erac.

 

Na pitanje kako su se učesnici snašli u svojim ulogama, Vera kaže da su probali da iz svakoga izvuku maksimum, da svako da svoj doprinos i bude uključen onoliko koliko može. ,,Sve je to dovelo do toga da se oni sasvim dobro prilagode svojim ulogama. Podrška unutar grupe i prihvatanje različitosti je isto nešto na čemu smo mnogo radili i verujem da se to i vidi u samoj predstavi.”

 

Pitali smo Veru Erac kako je zamišljen interaktivni deo predstave i na koji način se publika uključuje u dijalog. ,,Ceo događaj izgleda tako da publika prvo pogleda predstavu, a nakon toga, uz moju pomoć razmatramo šta je u predstavi moglo da bude drugačije, odnosno kako se može promeniti tok predstave, tako da ima povoljniji ishod za glavne junake. Sem što razgovaramo, ideje probamo i na sceni, tako što dobrovoljci iz publike stupaju na mesto likova u predstavi i svoje rešenje testiraju uživo, na sceni. Cilj nije da nađemo najbolje rešenje, već da otkrijemo koje sve mogućnosti stoje na raspolaganju Dušanu i Dušanki, da im život bude lakši. S obzirom na to da događaji iz predstave nisu izmišljeni, već stvarno postoje, moglo bi se reći da svi zajedno menjamo ne samo predstavu, već i sam život.”

 

Budući da ljudi često imaju pogrešne predstave o korisnicima psihijatrijskih usluga, zanimalo nas je koliko ovakav koncept prezentovanja briše granicu između scene i publike i da li doprinosi razbijanju predrasuda. ,,Verujem da ovakav koncept predstave u velikoj meri doprinosi brisanju granice između scene i auditorijuma. Smatram da je ovo odličan način da se smanje predrasude i da bolje razumemo korisnike psihijatrijskih usluga, a samim tim da ih vidimo prvenstveno kao Ljude, a ne kao osobe sa psihijatrijskom dijagnozom”, objašnjava Vera Erac.  

 

Publika je imala priliku da vidi ovu predstavu još prošle godine, te nas je zanimalo kakve su bile reakcije i da li je publika bila motivisana da se aktivno uključi u interakciju sa učesnicima i glumcima ove predstave. ,,Reakcije publike su bile veoma snažne i emotivne. Publika je bila veoma aktivna u dijalogu i na sceni, bilo je mnogo različitih ideja i ljudi se nisu nimalo ustručavali da ih probaju na sceni. Istovremeno, bilo je i poučno i zabavno, a duh solidarnosti je potpuno zavladao salom”, ističe Vera.

 

S obzirom na to da na ovom projektu sarađuje sa udruženjem korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica ,,Duša”, pitali smo Veru da li su u planu još neki projekti sa članovima i volonterima ovog udruženja u budućnosti. ,,Pre svega, volela bih kada bismo predstavu Priče iz duše igrali po srednjim školama širom Srbije. Smatram da je važno da što više mladih ljudi ima priliku da vidi i učestvuje na ovakvom događaju, pogotovo u našem društvu zbrkanih vrednosti. Pored toga, još uvek nemamo ništa konkretno u planu, ali postoje ideje da napravimo još jednu predstavu koja će biti bazirana na fizičkom teatru i na nešto drugačijoj vrsti interaktivnosti nego što je forum teatar”, zaključuje Vera Erac.