Prvu deceniju sviranja, snimanja, i drugih aktivnosti koje čine svakodnevicu jednog benda, Violent Chapter proslaviće sa dugogodišnjim prijateljima, kako u publici, tako i na bini, na kojoj će im se pridružiti Blankfile (Beograd), Tibia (Beograd), Soulcage (Gornji Milanovac), Odd Crew (Sofija) i Hardfaced (Ohrid). U susret koncertu, popričali smo sa bubnjarem Violent Chaptera, Urošem Aleksićem.

 

Uz nekoliko promena u sastavu „Violent Chapter“ postoji od 2006. godine – šta se osim izmene članova promenilo od tada? Koliko je bilo teško održati se sve ovo vreme na muzičkoj sceni?

Uroš Aleksić: Promene su normalna stvar u bendovima koji postoje određen vremenski period. Dok se muzika menjala, to je bio produkt sazrevanja i traženja benda u njoj. Sa druge strane, postava se menjala najviše iz ličnih razloga i obaveza bivših članova. Kako od ove muzike nema govora da može da se živi, ljudi se traže u drugim sferama, neki su otišli i van zemlje. Tu možda leži odgovor i na to koliko je „teško“ održati jedan bend. Viđenje većine ljudi je da ništa nije teško ako se radi iz ljubavi, pa je takvo i moje.

 

Vaša muzika predstavlja mešavinu hard kora, metala i panka – kako ste uspeli da sve te žanrove spojite u jednistven zvuk benda, prepoznatljiv na domaćoj sceni?

Uroš Aleksić: Drago mi je da, pored dva očigledna pravca koja su uticala na nas, pominjete i pank, pošto je on jako uticao na sam početak benda. Tada nismo imali baš predstavu u kom pravcu želimo da idemo, to se gradilo vremenom. Metalcore je bio na samom začetku i svideo nam se kao pravac u kome smo videli sebe u budućnosti, iako prva izdanja možda malo više vuku na sam metal. Sa druge strane nam je drago što nismo postali klonovi samog žanra, nekako se ipak trudimo da održimo naš zvuk i rekao bih da se prepoznajemo po tome danas.

 

U februaru ove godine izašao je vaš novi EP „Selfmonument“, recite nam nešto više o procesu rada na njemu. Koliko se zvuk razlikuje u odnosu na poslednji album? Kakvi su vaši utisci, ali i dosadašnje reakcije publike?

Uroš Aleksić: „Selfmonument“ je nastavak prethodnog izdanja „Millstone Punishment“. Iako možda malo ekstremniji od prethodnika, ta dva izdanja se definitivno razlikuju od ranijih. „Selfmonument“ smo počeli da radimo pre poslednje promene u bendu gde smo dobili novog pevača i basistu. Neke pesme su već bile formirane pa dorađene, a ostale smo radili zajedno. Definitivno je trebalo vremena, posebno na privikavanje novih glasovnih mogućnosti koje smo dobili uz Miloša Marjanovića. Nenad Domuz je sa druge strane uneo novu dimenziju zvuka u bas gitari, iako je inače gitarisa. Bitna stvar je da smo promenom na kraju ipak mnogo više dobili za muziku koju i dalje planiramo da radimo. Za nas je ovo nešto naj od Violent Chapter-a do sada, a i reakcije publike su do sada jako dobre. Pesme se prepoznaju na koncertima, iako još uvek ne postoji ni jedan pravi spot za bilo koju od njih.

Kako ocenjujete status koji hard kor, metal i pank zauzimaju kod nas? Koliko prostora je dato muzičarima koji se bave ovim žanrom?

Uroš Aleksić: Status – jako diskutabilan. Bendovi postoje i rade na sebi jako dugo da izgrade nešto i to je vrlo ohrabrujuće. Sa druge strane ne postoje novi, mladi bendovi i to je veliki problem. Voleo bih da nas neki mladi bend zaseni, ali to se već dugo ne dešava. Prostor – vrlo malo do ništa. Ipak ima publike koja dolazi i stvari se nekako čine boljim iz godine u godinu. Sami se iznenadimo kada nam se jave neki novi ljudi koji zapravo ne samo da znaju za bend, nego pamte stvari kojih se mi sami ne bismo setili. A kada se tako nešto desi, znaš da ipak sve ovo ima neku poentu.

 

 

Poslednji album „Inverse Midas“ izdali ste za nemačku kuću „District 763 Records“ s ciljem da se vaša muzika čuje i u inostranstvu – koliko je to uticalo na razvoj benda? Kakva iskustva nosite sa svirki u inostranstvu?

Uroš Aleksić: Do sada smo najviše nastupali u regionu, nešto mnogo dalje nismo išli. Sa „Inverse Midas“ smo malo došli do stranog tržišta, ali ništa preterano se tu nije desilo. Uvek je lepo svirati negde gde dolaziš prvi put i za nas su to iskustva koja se pamte.

 

Nastupali ste sa mnogim bendovima i održavali turneje širom Srbije – kako komentarišete domaću hard kor, metal i pank scenu?

Uroš Aleksić: Nastupali smo u mestima gde ima bendova. Jer kada ima bendova ima i scene. Retko se desi da mesto ima scenu a da nema bend, mada je na takvim mestima uvek najbolji provod. Ima odličnih domaćih bendova koji se trude da ostvare uticaj u svojoj okolini. I to jako dobro rade, organizuju se koncerti, dovode i strani bendovi uz lokalnu podršku, širi se svest o postojanju alternativne muzike. Fali samo novih mladih snaga, kao što sam već pomenuo.

 

Koncertom u Domu omladine Beograda uz još pet prijateljskih bendova obeležavate deceniju vašeg rada – šta pripremate za publiku?

Uroš Aleksić: Odličan line up i dobar provod. Blankfile, Tibia, Soulcage, Odd Crew, Hardfaced…dobro poznata imena govore sve. Ovi bendovi su naši prijatelji i nismo ih slučajno pozvali da nam se priključe u proslavi 10 godina našeg benda.

 

Nakon objavljenog EP-ja, kakvi su planovi benda u budućnosti – promocije, nastupi…? Gde će publika moći da vas čuje?

Uroš Aleksić: Sledi snimanje spota, to je nešto što spremamo za posle koncerta. EP uveliko promovišemo, imali smo jako aktivnu sezonu do sada. Svirali smo dosta i ovim koncertom nekako želimo da zaokružimo sve. Biće još nekoliko nastupa do kraja godine kako u Srbiji tako i van. Za sledeću godinu takođe imamo neke nastupe van zemlje, ali o tom potom.