Foto: Stanislav Milojković

 

Tapiserije u Galeriji predstavljaju programsko osveženje, staru praksu u ruhu novog vremena, stvorene iz unutrašnje potrebe, vođene intuitivnim i spontanim procesima bez velikih planova i priprema, bogatih asocijativnih vrednosti, koje se primaju direktno bez mnogo objašnjavanja i komplikovanja. Autor je čovek koji ne govori mnogo, zato njegova dela imaju moć da nas približe nekim skrivenijim i tananijim delovima ljudskog bića. Treba usporiti, zastati, predahnuti da bi se traganjem doprlo baš do onih delova koji zahtevaju unutrašnju tišinu.

Postavka tapiserija u Galeriji DOB je dinamična i pomerena, u skladu sa koloritom, kompozicijama i formatima radova. Sastavni deo izložbe čini muzika koju je komponovao Nemanja Ćirić. Nemanja i Petar su već sarađivali na zbirci poezije pod nazivom ’’I bajci je došao kraj’’. Usaglašeni rečju kroz svoju poeziju, na izložbi se još više dopunjuju, stvarajući izmeštenu realnost koja odiše istovremeno melanholijom i optimizmom. Pred nama su zreli umetnici bogatog iskustva.

Ispričajte nam nešto o okolnostima koje su dovele do nastanka ove serije tapiserija?

Petar Aleksić: Početkom 2021. godine počinjem sa radom u ovoj tehnici. U tom periodu mi je trebao nov i svež izraz kroz koji bih mogao više da se igram i eksperimentišem.

 

Kako sveobuhvatno izgleda proces nastajanja radova?

Petar Aleksić: Platno se nateže na ram, mašina se hrani vunicama raznih boja i debljina, i počinje se najinteresantniji deo rada. Skicu uglavnom nisam imao već sam se vodio slobodnijim pristupom i smišljao rad u hodu, otprilike imajući ideju o emociji koju želim da pokažem. Na kraju dolazi tehnički deo koji ova tehnika zahteva: lepljenje zadnjeg dela, dodavanje drugog platna koji je zaštita, sređivanje ruba i skraćivanje viškova.

Šta za Vas znači ova izložba, pomalo i iz perspektive osobe koja je uređivala i organizovala program u jednom alternativnom kulturnom centru?

Petar Aleksić: Rad u Kvaki22 je bio vrlo specifičan i meni lično jako značajan. Izložba „Petlja“ je još jedna potvrda da u svoj opus mogu da dodam nešto novo u vidu tehnike i izraza. Što je u nekom dugoročnijem pogledu i moja zamisao.

Kada dela nastanu da li razmišljate o tome kakav utisak bi voleli da one ostave na posmatrača ili je upravo cilj da im date punu slobodu, te se stoga i u katalogu nalazi pesma koja je pre nadogranja nego tumačenje ove postavke?

Petar Aleksić: Tokom procesa razmišljam kakav bi utisak mogao rad da ostavi ili kako ga ja zamišljam. Nakon toga posmatrač može da primeti i sklopi neku potpuno drugu grupu ideja. U jednom smislu radovi su koncipirani da ostave dosta slobode u razmišljanju. Moja uloga je da te misli donekle usmerim.

Pesmu u katalogu je napisao Stefan Tićmi, njegova poetika je doprinela tom osećaju koji gradim u ovoj postavci. Kao duga vožnja ka moru.

Koji Vas prizori najviše pokreću, shodno tome što je pejzaž centralna tema Vaših radova, kao i raznolikost njihove obrade na različitim nivoima?

Petar Aleksić: Prikazivanje pokreta u statičnoj kompoziciji.

Kako bi opisali vreme u kojem trenutno živimo?

Petar Aleksić: Letnji povetarac koji prija ali ne hladi.

Da li bi voleli nešto da dodate za sam kraj razgovora?

Petar Aleksić: Hvala na razgovoru.