Koncert će se održati u Klubu Doma omladine Beograda sa početkom u 21 čas, a cena ulaznice iznosi 300 dinara.

Mladen Pecović kaže da publiku očekuje koncert bez pevača, za električnu gitaru, bubnjeve, bas i klavijature sa još nekoliko gostujućih instrumenata. Svaka kompozicija ima svoju priču, a većina sadrži prostor za improvizaciju, pa je samim tim i svaki njegov koncert drugačiji i jedinstven. “Tu postoje elementi džeza, roka, metala, bluza, izvorne muzike raznih naroda, evropske klasične muzike, flamenka i još dosta žanrova kojih se nisam setio da pomenem.”

 

 

Pobedio si na Guitar Art Festivalu u kategoriji etno gitare, šta ta pobeda predstavlja za tebe?

 

Mladen Pecović: Na takmičenje na Guitar Art Festivalu sam otišao na nagovor prijatelja, koji me je prijavio, inače mi to ne bi palo na pamet – malo mi je neprijatno da povezujem reči “muzika” i “takmičenje”, ali se ispostavilo da je to bila najbolja stvar koju sam mogao da uradim, jer je odatle i krenulo ostvarivanje ideje o solo projektu, koju sam imao već dugo. Nekoliko nedelja kasnije sam otišao i na takmičenje u Omišu i nakon toga sam imao već dovoljno vetra u leđima da počnem da radim.

Osim što sviraš etno, sarađivao si sa velikim brojem muzičara iz najrazličitijih sfera muzike, ali da li postoji žanr u kome se ti najbolje osećaš i zašto?

Mladen Pecović: Svaki stil je kao jedan jezik. Što ih više poznajete, bogatiji ste. Ne bih mogao da izdvojim nijedan konkretan, ali postoji zajednička nit, naravno, i vezana je najviše, ali ne isključivo, za progresivnu muziku sedamdesetih, osamdesetih i ranih devedesetih, uglavnom za gitaru ali, opet, ne za žanr. Muziku su izmislili muzičari, a žanrove kritičari i istoričari. Pri čemu naravno, nije poenta ni stvoriti globalnu amorfnu masu, već poštovati različitosti i negovati ih.

Da li postoji saradnja sa nekim muzičarem koja ti je bila od velikog značaja?

Mladen Pecović: Imao sam sreću da sviram na poslednjoj mini turneji Kemala Montena u Srbiji.

Harizmatičan izvođač koji donosi i stvara svoju muziku, tekstove i to ne zanatski, već samo tako niotkuda, pri čemu je sve to svakome razumljivo, a nikada banalno. To je veoma retko i drago mi je da sam to video.

 

Šta za tebe predstavlja instrumentalna muzika i da li smatraš da ona možda govori neke stvari koje vokalna muzika ne može?

Mladen Pecović: Drugačiji je zadatak – ljudski glas je izražajan, ali ima svoja ograničenja. Ni slušalac ni sama muzika nisu opterećeni tekstom – poezija nije muzički alat već umetnost za sebe, veoma se lepo spaja sa muzikom, ali nije muzika. Ljudi sve manje slušaju muziku. Pokušajte da slušate muziku kao što gledate film. Ubrzo ćete početi da slušate i bolju popularnu muziku. Instrumentalna muzika nije bauk, svako moze da uživa u njoj. Muzika ispunjava i čini vas boljim, pametnijim i privlačnijim. To važi i za bogate i za siromašne.

 

Kakvi su tvoji planovi za budućnost?

 

Mladen Pecović: Trebalo bi da ove godine konačno stignem da završim album.