[INTERVJU] Miloš Gavrilović, umetnik: “Kroz svoje slike filtriram stvarne društvene događaje”

Samostalna izložba Miloša Gavrilovića “Udri ga, kolega!” otvorena je u Galeriji Doma omladine Beograda do 31. decembra 2020. godine. Umetnik se kroz projekat bavi pitanjima nasilja, autoriteta, destrukcije i nadmoći između ideološki diferenciranih grupa. Kroz napete prikaze sukoba, Gavrilović uspostavlja reciprocitet između agresora i žrtve, smeštajući narativ iz svakodnevnog života u svet likovne umetnosti. Na taj način autor ističe goruća pitanja današnjice, koja kroz dalje promišljanje navode na razumevanje uzroka i posledica agresivnog ponašanja zavađenih grupa.

Miloš Gavrilović, foto Milovan Ilić

 

Na Vašim slikama su zastupljene scene sukoba između ’buntovnika’ i policije, bez uvoda u događaj i epiloga. Da li su prikazane scene bile inspirisane konkretnim događajima sa ulica ili nekim ideološkim/kulturalnim konstruktom (muzikom, filmom…)?

Miloš Gavrilović: Inspirisane su raznim događajima i rep kulturom, kao i određenim filmovima, ali u najvećoj meri pokušavam da kroz slike filtriram situacije koje se zaista dešavaju u društvu. Znači da sam inspirisan stvarnim momentima koji su deo ličnog iskustva.

 

Uglavnom je omladina kroz sukobe sa policijom insistirala na pitanjima slobode i skretala pažnju na tešku ekonomsku situaciju sa kojom se suočava. Koliko su za Vašu generaciju važni ovakvi vidovi rušenja autoriteta i da li su i dalje učestali na ulicama Novog Sada, Beograda…?

Miloš Gavrilović: Verovatno nisu učestali, omladina je utučena takvim iskustvom već dugi niz godina i verovatno iz tog razloga nema volje za rešavanjem tih istih problema. Za nas, koji smo definisani kao milenijalci, smatraju da smo odsutni, društveno izolovani, da smo samo opsednuti pametnim telefonima i da nismo svesni realnosti i glavnih socijalnih problema. Međutim, neprekidno zurenje u telefon, društvene mreže i razni vizuelni sadržaji sa interneta nam otvaraju prozor u svet, jer tako on postaje “globalno selo” i naša svest o lokalnim i globalnim problemima tako postaje veća, jer vidimo širu sliku, a isto tako i naš uticaj na te probleme može biti veći.

 

Foto: Milovan Ilić

 

Sagledavajući širi kontekst, odnos između policije i ’delinkvenata’ je na relaciji suzbijanje pobune: suzbijanje predstavnika moći. Koliko je ovakav vid agresije važan za formativni period adolescenata?

Miloš Gavrilović: Lično se ne bavim toliko pitanjem razvojne psihologije adolescenata, ali svakako da ima uticaja u formiranju identiteta pojednica.

 

Kroz Vaše radove se može uočiti i preispitivanje psihološkog aspekta tinejdžera koji na nekim od slika uspevaju da fizički nadvladaju policiju. Da li taj vid akcije predstavlja neku vrstu “inicijacije“ pojedinca?

Miloš Gavrilović: I ako je destruktivan može se reći da predstavlja, samim tim nadvladavanjem policije gradi se pogrešan sistem vrednosti koji ih uvodi u svet odraslih.

 

 

Dve slike na izložbi su u formi slova Г. Na njima se nalazi vertikalna figura koja dominira nad žrtvom i horizontalna koja je podlegla pritisku. Polje slobodnog prostora je izbačeno, već dve predstavljene figure ispunjavaju formu slike. Da li ste na taj način stavili akcenat na figure i njihovu nadmoć ili insistirali na izlostanku slobode kroz fizičko izostavljanje slobodnog prostora slike?

Miloš Gavrilović: Pri izradi dela, kompoziciju sagledavam iz perspektive likovnosti, kadrovi su definisani po tom osnovu, sa glavnom idejom akcentovanja sukoba. Ali pitanje odsustva slobode može se pojaviti kao neko lično tumačenje posmatrača.

 

Na izložbi su predstavljene slike iz različitih faza Vašeg stvaranja. Upravo se ta razlika vidi u tehnici; na nekima je dominantna linija, dok je na drugima uočljiv pun nanos ulja na platnu. Kada sa vremenske distance sagledate, kako biste okarakterisali Vaš likovni razvoj u proteklih nekoliko godina?

Miloš Gavrilović: Od početka je prisutna ideja agresije, koja je prikazana suženim pogledom ka policiji koja je antagonista sukoba. Kasnijim razvojem dolazi do veće upotrebe boje u radu zbog realističnijeg prikaza scena.

 

Foto: Milovan Ilić

 

S obzirom da radite u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu, kako opisujete razvoj savremene umetničke scene u Srbiji?

Miloš Gavrilović: Galerija u kojoj radim više je u formi muzeja, promoviše umetnost iz perioda socijalističke Jugoslavije i ne bavi se toliko savremenom umetničkom praksom. Što se tiče savremene umetničke scene, može se reći da je ustaljena i da se forsiraju isti ljudi, ali s obzirom da sam nedavno dimplomirao i da se krećem u umetničkim krugovima koji čine tu scenu, smatram da postoji dosta perspektivnih i kvalitetnih umetnika kojima treba dati šansu. Dosta je zastupljena angažovana umetnost i ona se uglavnom forsira.

 

Komentari