Na koji način je koncipirana izložba ,,Zabranjeno plakatirati: Priča o Buldožeru“?

Miha Colner: Izložba je koncipirana na način istorijskog pregleda delovanja ove grupe, mada je najviše istaknuto prvo razdoblje kad je grupa bila najaktivnija (1975-1983). Pošto je u pitanju četrdeseta godišnjica formacije grupe proces istraživanja bazirao se na razgovorima sa protagonistima, pre svega članovima Buldožera, a i ostalim protagonistima scene. Priča o Buldožeru objavljena je u propratnoj publikaciji. Sa druge strane izložba se bazira na fotografskom materijalu, a tu su i video snimci (TV nastupi, TV emisije), celokupni vizuelni identitet (dizajn ploča, posteri), strip vezan za pesmu Buldožera.

 

Kako je, u okviru izložbe, prikazana autentičnost  sastava Buldožer?

Miha Colner: Buldožer je svakako bila jedna od najautentičnijih grupa na području Jugoslavije koja je uvela vlastitu varijantu humornog/satiričnog progresivnog roka (i kasnije eklekticizma žanrova) i koja je na scenu uvela performativne elemente, koji prevazilaze samu muziku. Na izložbi je u velikoj meri prikazan taj humorni, alan-fordovski aspekt grupe i sa druge strane performativni/burleskni element. Buldožer su naime organizovali photo-sessione gde su bili sami reditelji fotki. U svim tim materijalima uvek je prisutan humor na vlastiti račun i ironija prema rok pozerstvu.

 

Recite nam nešto o fotografima čiji radovi će biti predstavljeni na ovoj izložbi.

Miha Colner: Na izložbi su predstavljeni radovi fotografa iz Slovenije i Hrvatske, uprkos traženju nismo našli mnogo materijala iz ostalih republika bivše Jugoslavije. Rat i raspad zemlje prouzrokovali su gubljenje arhiva, emigraciju mnogih aktera. Dakle, na izložbi su između ostalog prikazani radovi sledećih autora: Željko Stojanović, Goran Pavelić, Igor Kordej & Mirko Ilić, Tone Stojko, Vojko Flegar, Janez Bogataj, Matjaž Prešeren, Miro Mele, Marjan Paternoster, itd.

 

Projekat realizuje Foton galerija iz Ljubljane odakle Buldožer i potiče. Kakvo je interesovanje  publike u Sloveniji za izložbu posvećenu ovoj grupi? Da li je izložba predstavljena do sada još negde van Slovenije i kakvi su bili utisci publike?

Miha Colner: Izložba je bila premijerno predstavljena u Ljubljani (Photon & Kino Šiška) i odazivi su bili fenomenalni. Na neki način čini se da smo u pravo vreme ponovo probudili taj iznimno važni deo slovenačke i jugoslovenske istorije. Dakle, ovo je prvo pojavljivanje izložbe van Slovenije. U septembru če izložba biti predstavljena u Mariboru. U planu je i Zagreb, želja je bila Galerija SC u sklopu Studentskog centra gde je Buldožer 1975. godine održao prvi koncert u Teatru ITD, ali za sad nema nikakvog interesa. Očigledno zaborav dolazi brže nego što bi očekivali.

 

Kakve reakcije publike očekujete u Beogradu?

Miha Colner: Pre svega bih voleo upoznati neke protagoniste tadašnje scene, pogotovo fotografe koji imaju materijale o grupi Buldožer. Naime, uz izložbu dopunjavali smo i arhiv (fotografija, videa i klipinga) jer mnoge su stvari izgubljene. Dakle namera izložbe je i skupljanje materijala.

 

Kako sa vremenske distance koja se meri decenijama od njihovog aktivnog delovanja, sagledavate fenomen i uticaj grupe Buldožer u ondašnjoj Jugoslaviji?

Miha Colner: Lično ga mogu sagledavati isključivo sa velike distance, što je možda čak dobro jer sam potpuno neopterećen. Rođen sam 1978. godine i nikad nisam aktivno pratio Buldožer u njihovoj kontinuiranoj aktivnoj fazi. Dakle, Buldožer vidim pre svega kao duh vremena, kao pop kulturni fenomen koji je veoma karakterističan za taj prostor. Buldožer, na primer, nikad nisu bili direktno kritični prema političkim pitanjima, nego su sve komentirali kroz aproprijaciju (kako bi danas rekli). I zanimljivo, najveći problemi sa vlašću pojavljivali su se upravo u Sloveniji. A sa druge strane već su ih tada ljudi optuživali da nisu slovenački bend jer su im tekstovi na srpskohrvatskom. Dakle, sagledavanje svega toga sa distance je iznimno zanimljivo.

 

Kakvi su planovi za dalje izlaganje materijala o ovom sastavu?

Miha Colner: Pre svega bi želeli obići krajeve gde je Buldožer ostavio veliki pečat, dakle prostori bivše Jugoslavije. Sledeća izložba će biti u Mariboru, želimo je predstaviti u Zagrebu i nekim ostalim gradovima. Ali sve zavisi od interesa ljudi i institucija.