Kako su nastale serije kargo_kult i oaze, koje predstavljate u Galeriji Doma omladine Beograda na izložbi „Sasvim prirodno“?
Marko Stojanović: Među mnogobrojnim fotografijama koje su nastale u prethodne dve godine, spontano su se formirale dve serije – a kroz koncept konkretizovale nakon čitanja jedne knjige Viktora Peljevina. U početku mi je samo bio zanimljiv ritmičan format popunjen mnoštvom robe kao i reprint fotografija prirode. Primećivao sam takve stvari. Kasnije sam počeo ozbiljnije da se bavim ovim temama i namenski im se vraćam, tražeći i uočavajući određene lokacije koje su im odgovarale.

Navodite da se u ovim radovima bavite devijantnim ponašanjem savremenog čoveka u vreme hiperprodukcije i u odnosu na životno stanište. Približite nam malo svoj stav o tome i na koji način ste ga preneli na svoje fotografije.
Marko Stojanović: Pre svega, ove fotografije beleže činjenično stanje na terenu, bez ironije i bez subjektivnog komentara. One jesu duhovite onoliko koliko je potrebno da dopru do vas, ali su pre svega visokoestetizovani dokumenti bagova savremenog čoveka. Savremeni čovek je potpuno odvojen od prirode, između dva grada kreće se isključivo u zatvorenim kabinama – dok se paralelno sa tim njegove potrebe i želje nezaustavljivo povećavaju. Postoji podatak da je standardni tanjir danas 36% veći nego što je to bio pre pedeset godina.
Superiorni čovek previše je osetljiv za ležanje na suvoj ili nepokošenoj travi. Smatra se suviše ekstremnim kretanje po terenu na kome ne postoje staze ili tamo gde nisu prošli bageri. Čovek jednom godišnje odlazi na izlet i tada je to brižljivo izabrana lokacija. S druge strane, veliki građevinski poduhvati ograđeni su printovima prelepog zelenila, ceo šoping centar na Novom Beogradu ukrašen je printom šume, gradski autobus kojim odlazimo na posao nosi predivan proplanak. Vaše je samo da se propisno ponašate u šoping centru, kancelariji ili kafiću, a ukoliko vam nešto fali, to će vam biti prikazano posredstvom fotografijama sa „foto-stokova“.

Na kojim mestima beležite fotografije od kojih su sačinjene serije kargo_kult i oaze?
Marko Stojanović: Fotografije su nastajale u raznim gradovima sveta koje sam posećivao u prethodne dve godine. Te fotografije su, kao uzorci, mikro situacije zabeležene u Amsterdamu, Fesu, Beogradu, Kazablanci, Negotinu, Salcburgu… Meni je to vrlo važno, jer zaista mogu da prikažem jedan trenutak u istoriji naše civilizacije. Ovo trenutno radimo, mi, ljudi.

Kakvu reakciju publike očekujete u Galeriji Doma omladine Beograda i kakva razmišljanja i emocije biste želeli da probudite kod posetilaca?
Marko Stojanović: Ne mogu najbolje da odgovorim na ovo pitanje, ali je činjenica da se samo zbog reakcija ljudi na Instagramu sada ozbiljno bavim fotografijom. Postoji ta nota duhovitosti koju ljudi čitaju i na koju prvo reaguju. Meni svakako najviše znači kada mi neko izloži svoje razmišljanja i utiske i time meni samom objasni čime se bavim i koje sam teme time otvorio. Siguran sam da će im mozak pokrenuti uvodna fotografija čoveka u šumi, nakon što naprave krug u galeriji, i ponovo je ugledaju.

Kakva je Vaša ocena savremene scene vizuelnih umetnosti u Srbiji?
Marko Stojanović: Sa minimalnim sredstvima i suludim entuzijazmom pojedinaca dostižemo mnogo više nego što bi bilo ko to mogao očekivati.

Kakvi su Vam profesionalni planovi u predstojećem periodu?
Marko Stojanović: Bilo je više izložbi ove godine, ali sam obično najviše fokusiran na godišnje predstavljanje izložbom u Beogradu. To sam upravo obavio, tako da trenutno nemam druge planove.