Snimili ste kratkometražni dokumentarac o reci Veliki Rzav kojoj preti ekološka katastrofa. Šta je to što nju izdvaja u odnosu na druge reke kojima takođe preti prekomerno zagađenje?

Ivan: Veliki Rzav jedna je od najčistijih reka u Srbiji zato što je oslobođena od ljudskog uticaja i industrijskih zagađivača sve do Arilja, gde se ujedno i uliva u Moravicu. Osim toga obojica smo odrasli na ovoj reci i kao i naši sugrađani, veoma smo vezani za nju.

 

Kako je izgledalo snimanje celokupnog toka Velikog Rzava, da li ste naišli na neke poteškoće?

Dobrica: Velika prepreka bila je nedostatak finansijskih sredstava za troškove produkcije, tako da se najveći deo snimanja desio isključivo zahvaljujući entuzijazmu velikog broja ljudi koji su učestvovali i pomagali da se film realizuje.

Ivan: Izazovno je bilo provesti nekoliko dana u divljini, pritom napredujući znatno sporije nego inače, zbog snimanja. Hladna voda nam je dosta puta presecala dah, a ni rečni račići nas nisu štedeli. Međutim, ništa nas nije sprečilo, samo nam je bilo potrebno malo više vremena da završimo film.

 

Šta je sve bilo potrebno za realizaciju ovog filma i da li ste naišli na podršku organizacija i institucija koje se bave zaštitom životne sredine?

Dobrica: Najviše podrške smo dobili u lokalnoj zajednici i samom Arilju. Nevladina organizacija “God save Rzav” se oduvek bori za očuvanje reke, rafting klub Tifran nam je nesebično ustupio svu neophodnu opremu za plovidbu, a ARLEMM Art Festival nas je podržavao tokom snimanja i na kraju nam mnogo pomogao u organizaciji premijere u Arilju. Mnogi lokalni privrednici su dali svoj doprinos i podršku kada nam je bila neophodna, na čemu smo im veoma zahvalni.

 

Da li ovaj film samo prikazuje problem ili nudi i adekvatno rešenje za sprečavanje zagađenja ove reke?

Ivan: Pre svega, film pokazuje i jednu i drugu stranu izgradnje brane i akumulacije. Naš cilj nije da pružimo rešenje, ali svakako jeste da ukažemo na njega i ponudimo dovoljno informacija o problemu. Nadamo se da smo u tome i uspeli i da će publika moći sama da donese zaključak ako želi.

 

Smatrate li da ovakvi filmovi mogu doprineti podizanju ekološke svesti kod ljudi?

Dobrica: Činjenica je da su teme poput vodosnabdevanja, održive energije, projekti od nacionalnog značaja i slično nešto što najčešće ne dopire do šire javnosti već se o tome odlučuje na institucionalnom nivou. Javne rasprave nažalost nisu dovoljno javne, a zaključci koji se izvode tom prilikom, nemaju dovoljno uticaja da nešto i promene. Moj utisak je da obrazovanje i podizanje svesti neminovno vodi boljem rasuđivanju i donošenju odluka kada je u pitanju naša životna sredina i način na koji se prema njoj odnosimo.

 

Kakve su bile reakcije publike na film, nakon premijere u Arilju?

Dobrica: Sama premijera bila je veoma dirljiva i emotivna. Zahvaljujući divnom ambijentu ARLEMM Art Festivala, ali i brojnoj publici (prema procenama bilo je oko dve hiljade ljudi) naša očekivanja bila su daleko prevaziđena. To nam je i dalo veliki podstrek da nastavimo da prikazujemo film gde god je moguće ne bi li što više ljudi svedočilo lepotama Velikog Rzava.