Ideja za naziv benda razvila se na osnovu pesničkog ciklusa, koji je inspirisan napuštenim japanskim ,,ostrvom duhova” – Hašima. Ovaj sastav predstavlja spoj elemenata klasicizma, balkanske folk forme, avangardne lomljave i lirizma. Nastali su sa idejom da koncept slobodne improvizacije primene u okviru džez kvarteta, a improvizacije cirkulišu oko autorskih tema benda kao i specifičnih aranžmana kompozicija. Njihovo muzičko stvaralaštvo oblikuju zvuci kontrabasa, tenor saksofona, bubnjeva i akustične džez gitare, pa se zbog toga može reći da su tipičan džez kvartet. Ono što je specifično za ovaj mladi i talentovani beogradski sastav je da, zahvaljujući načinu na koji kombinuju senzibilitete ovih instrumenta, mogu jasno da se odmaknu od džez konvencija koje se nameću u kontekstu ovakve postavke.

Muzičku inspiraciju su delom pronašli zahvaljujući Beogradskom džez festivalu koji, kao redovna godišnja manifestacija, okuplja najvažnija imena sa svetske džez scene: Vejn Šorter kvartet, Esbjorn Svenson, Dejv Holand kvintet, Dejv Libman, Enriko Rava, Čarls Lojd. Osnovni postulati improvizacije su korišćeni kao početna muzička ideja za zvuk benda. Kvartet se razvio nakon nekoliko meseci pripreme i improvizovanih proba, a muzička dinamika je prvi kvalitet koji je sastav Hashima izgradio. Takođe, isprobavanje različitih vrsta zvuka na svakom instrumentu je nešto što je bilo od suštinske važnosti za kvalitet ovog kvarteta. Ubrzo nakon toga, bend  je dostigao prirodno stanje komunikacije koje je bilo idealno za rad na originalnim kompozicijama, a o tome svedoči njihov debi album koji će predstaviti na 31. Beogradskom džez festivalu.

Kako komentarišete srpsku džez scenu i koliko prostora ona danas ostavlja za mlade i neafirmisane bendove?

Igor Mišković: Baviti se džezom u Srbiji uglavnom znači preživljavati od primenjenog džeza u kafićima, sa ciljem da se uhu posetioca ponudi prepoznatljiv tepih žanra bez većih izleta koji bi slušaoca zbunili. Na žalost, sviranje u takvim okolnostima, a ovo govorim iz ličnog iskustva, spušta potencijal darovitog muzičara na nivo inventara ili čoveka koji nosi opremu uz iskren osmeh. Zaista veliki broj talentovanih muzičara polako sebe odseca svirku po svirku. Na kraju čini mi se da uloga benda zabavljača najviše pristaje muzičarima amaterima ili profesionalcima koje altruizam ispunjava vise nego umetnost zvuka. Oni umeju da je odigraju autentično i simpatično, bez vidljive prikrivene muke što se sati vežbanja troše na sviranje letnjih hitova ili džez standarda u oveštalim aranžmanima.

Šta za vas znači učešće na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu i kakav ste nam repertoar pripremili?

Igor Mišković: To je velika počast i za samo jednu godinu rada benda i uz debi album koji promovišemo na festivalu, zaista ništa više nismo mogli da poželimo. Svesni smo da su muzika i umetnost u našem društvu sa pravom sporedne stvari, poput staklara ili perionice automobila. Ipak, pokušaćemo da ljudima ponudimo nešto originalno što izlazi iz sfere “radosti prepoznavanja” i pokazuje muziku kao jedno od sredstava za otvaranje potisnutih frekvencija ljudskog bića.

Kako vam se dopada program 31. Beogradskog džez festivala? Čije nastupe ćete sigurno posetiti?

Igor Mišković: Beogradski džez festival je jedan od glavnih faktora koji su između ostalog doveli i do osnivanja benda kao što je Hashima. Moja preporuka je da ljudi odu na koncerte izvođača koje poznaju, ali i da reskiraju i da odu na ponoćni program, na imena koja će upamtiti tek posle nekog od koncerata, uglavnom prilično vešto odabranih izvođača. Na taj način, osetiće posebnu draž u otkrivanju i prihvatanju novog, a za razliku od unapred pozitivnih predrasuda koje krstare auditorijumom pri nastupima zvezda džez scene, i koji time slušaoca često stavljaju samo pred izbor: “slažem se” ili “ne slažem se”. Valjda se svi sećaju uzbudljivog osećaja koji kao struja drma, kada zvukovi novog zazvone kroz čula i kada se čuje nešto što postaje lično, intimno iskustvo doživljaja smisla kroz drvene i metalne spravice u rukama veštaca umetnosti muza.