Ove godine Beogradski festival evropske književnosti održava se po osmi put, pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“ Kako se za ovih osam godina menjala Vaša uređivačka politika? Da li je postalo lakše ili teže odabrati najbolje od svega i najbolje za sve?

Gojko Božović: Osnovne stvari u uređivačkoj politici Beogradskog festivala evropske književnosti nisu se menjale. Nismo ni imali razloga. Festival je dobro prihvaćen, a pogotovu činjenica da svake godine dovodi značajne evropske i svetske pisce u Beograd, kao i činjenica da je festival multimedijalnog karaktera. Menjali su se učesnici, menjale su se teme, ali opredeljenje da svake godine u poslednjoj nedelji juna oblikujemo nedelju vrhunske književnosti ostaje nepromenjiva. Nije teško izabrati šta je najbolje od svega i najbolje za sve, najteže je imati izbor i sačuvati ideju izbora. A potom to najbolje učiniti javno vidljivim, pa samim tim i dostupnim drugima.

 

Pripremili ste uzbudljiv program. Od razgovora sa vrhunskim evropskim autorima kao što su Ilija Trojanov, Jani Vrik i Eugen Šuljgin, preko izložbe crteža i karikatura Predraga Koraksića Coraxa-a i panel programa, do filmskih projekcija. Koji program publika nikako ne bi smela da propusti? Da li imate svoje favorite?

Gojko Božović: Ja neću propustiti ni jedan pogram. A svaki ponaosob preporučujem publici i čitaocima. Zadovoljan sam da smo u proteklim mesecima uspeli da uobličimo program koji je u duhu najboljih vrednosti najboljih godina našeg Festivala. Drago mi je da naša publika posebno ceni raznovrsnost u tematskom, poetičkom, žanrovskom i medijskom smislu.

 

Festival će otvoriti Izložba crteža i karikatura Predraga Koraksića Corax-a: Čarls Simić – jedini pozitivni Corax-ov junak. Naš poznati karikaturista je uradio ilustraciju naslovne strane i piščev portret za srpsko izdanje Simićeve knjige Čudovište voli svoj lavirint. Kako je došlo do ove saradnje?

Gojko Božović: Za srpsko izdanje knjige Čarlsa Simića Čudovište voli svoj lavirint (Arhipelag, 2018), koja sadrži kratke eseje, aforizme i zapise iz pesnikove beležnice, nastajale u poslednjih nekoliko decenija, Predrag Koraksić Corax je uradio ilustraciju naslovne strane i piščev portret. Tim povodom Corax je uradio i nekoliko crteža inspirisanih tom Simićevom knjigom, kao i nekoliko Simićevih karikatura. Sada se svi ti radovi prvi put predstavljaju javnosti na ovoj izložbi kao trag dijaloga dvojice velikih umetnika i kritičkih intelektualaca našeg vremena. U decenijama Corax-ovog rada na njegovim karikaturama pojavljivale su se mnoge figure javnog, najčešće političkog života. Mnogi junaci i događaji naših dana, mnoge obesti i nepravde ostali bi zaboravljeni da nije Corax-ovih karikatura. Sada se na Corax-ovim crtežima i karikaturama pojavljuje kao pozitivni junak Čarls Simić, i sam bespoštedni kritičar i hroničar modernog doba.

 

Od samog početka sarađujute sa Domom omladine Beograda, a Beogradski festival evropske književnosti je postao jedan od najposećenjijih književnih događaja u Srbiji. Da li smatrate da je u današnje vreme neophodno predstavljati književnost kroz različite forme i multimedijalne događaje? Šta je ključ uspeha vašeg festivala?

Gojko Božović: Književni festivali mogu da budu odlična platforma za promocjju savremene književnosti. Da bi u tome uspeli, festivali moraju da budu pažljivo koncipirani, neophodno je da budu međunarodnog karaktera i svakako treba da budu multimedijalni. Moramo razumeti senzibilitet novih generacija da bismo učestvovali u stvaranju novih čitalaca. Nama je svakako pomoglo to što je Beogradski festival evropske književnosti multumedijalan. U prve dve godine Festivala posećeniji su bili naši filmski nego naši književni programi. Poslednjih godina književni događaji su obično posećeniji od filmskih, a već dve-tri godine veći deo publike čine posetioci mlađi od 40 godina.

 

 

Ove godine na festivalu će nam se predstaviti i Darko Tuševljaković, čija je knjiga Jaz u izdanju Arhipelaga bila srpski dobitnik Evropske nagrade za književnost 2017. godine. Na kom se mestu nalazi srpska književna scena u odnosu na druge evropske zemlje?

Gojko Božović: Imamo odličnu književnost u različitim žanrovima. Naša književnost je neuporedivo bolja od naše politike i naše ekonomije ili od stanja naših javnih službi. Darko Tuševljaković sa svojim novim romanima Jaz i Jegermajster predstavio se kao jedan nov, samosvojan i prepoznatljiv glas nove srpske književnosti.

 

Tema ovogodišnjeg panel programa biće kritika u doba populizma i spektakla, odnosno da li je kritika u takvom vremenu uopšte moguća. Kao pesnik, esejista i glavni urednik izavačke kuće Arhipelag imali ste priliku i da budete u ulozi književnog kritičara i da vaše delo bude predmet književne kritike. U kojoj meri je danas za uspeh jednog dela relevantna književna kritika, a u kojoj napadne marketinške strategije?

Gojko Božović: Dobro se sećamo vremena u kojima je umetnička ili stručna kritika bila mnogo važnija i mnogo više uticala u sudbini neke knjige ili nekog filma. Ta vremena nisu tako daleko, ali suštinski se razlikuju od našeg vremena u kome je akcenat sa stvaranja novih vrednosti premešten na promociju, sa umetničkog ostvarenja na marketing, sa autorske kreativnosti na javnu prepoznatljivost autora. Mi živimo u doba spektakla i u doba populizma, a ni jednom ni drugom nisu potrebne ni nove ni stare vrednosti. Potrebni su im laki, nekritički, zabavni i uspavljujući sadržaji. Kritika nije nestala sa scene zbog toga što nema potrebe za kritikom ili zato što nema respektabilnih kritičara, ona je izgubila javnu svrhu u vremenima u kojima vrednosti nisu važne. Svaki kritički govor, nezavisno od toga da li je reč o umetničkoj ili društvenoj kritici, jeste pak govor o vrednostima.

 

Kako vidite mesto jednog književnog festivala kao što je BFEK u formiranju ukusa čitalačke publike Srbije? Da li je na ukus uopšte moguće uticati, ili ga treba poštovati?

Gojko Božović: Treba poštovati razlike, a o ukusima treba raspravljati. Ključna kriza savremenog sveta jeste kriza ukusa. Previše je lošeg ukusa, a sa ljudima koji su žrtve lošeg ukusa lako je manipulisati, oni nisu subjekt nego objekt. Na ukus je moguće uticati tako što će se čitaocima ponuditi mogućnost izbora. Sve knjige nipošto nisu iste. Da bi vrhunska književnost bila deo svakodnevice, neophodno je da budu više nego što je sada deo javnog prostora. U tome vidim veliku ulogu književnih festivala.

 

Već tradicionalno na Festivalu će gostovati Literatur Cafe Goethe-Instituta Beograd, a imaćete i posebno predstavljanje edicije 100 slovenskih romana, o kojoj će govoriti pisci Jani Virk i Vlado Žabot i Vi kao urednik edicije. Koliko je važno otvoriti prostor u kome mogu da se sretnu književnosti različitih evropskih zemalja?

Gojko Božović: Evropska knjiženost je mnoštvo razlika, a te razlike jesu jedan od najvažnijih razloga za savremenu evropsku književnost. Potrebni su prostori u kojima je prepoznavanje razlika prirodno, a mogućnosti dijaloga neograničene. Jedan od izazova Beogradskog festivala evropske književnosti jeste upravo to predstavljanje književnih razlika i književnih srodnosti, nespornih vrednosti i novih glasova. Otuda na Festivalu i Literatur Cafe i 100 slovenskih romana.

 

Šta očekujete od ovogodišnjeg festivala?

Gojko Božović: Zanimljive susrete i razgovore, nove i ranije posetioce, dobru atmofseru. A najviše ljude koji će se zbog programa Festivala podsetiti nekih važnih tema i izabrati neke dobre knjige.