Dragan Ivanović govori da se svaki koncert benda Loud Gretches oslanja na improvizaciju i interakciju sa publikom. Svaki njihov koncert je drugačiji od prethodnog i zavisi od trenutnog raspoloženja članova benda i energije publike. Njihova set lista sačinjena od njihovih autorskih kompozicija, kao i od odabranih i oprobanih obrada džez i fjužn kompozicija. “Neretko se desi i da neku kompoziciju prvi put odsviramo, zavisno od inspiracije, kao i da na licu mesta kreiramo nešto novo”, govori Dragan.

 

Kako ste došli na ideju da napravite jedan ovakav fjužn džez sastav?

Dragan Ivanović: Bend je nastao kao posledica čestih okupljanja u džez klubu “Čekaonica” i prosto je nastao kao logičan nastavak naših čestih zajedničkih svirki sa raznim muzičarima. Tako se ustalio nastup kvarteta koji je dobio i svoju publiku, a zatim smo počeli i sa komponovanjem svojih kompozicija. Odlučili smo da ubuduće nastupamo kao Loud Gretches i da konkretizujemo nastup, tako što ćemo napraviti svoje obrade i autorske kompozicije. Kao bend imamo želju da kada skupimo sredstva i snimimo video spot kojim ćemo dopreti i do šireg auditorijuma, kao i da možda nastupimo na nekom svetskom festivalu.

 

Zašto ste odabrali baš energični fjužn džez kao žanr koji ćete svirati? Šta taj žanr predstavlja za vas?

Dragan Ivanović: Baziran ja čvrstom i energičnom ritmu, stabilnom basu sa raznim efektima, gitarom sa distorzijom i fanki, glasnim saksofonom. Loud Gretches je izgradio svoj prepoznatljiv stil, koji je proizašao iz senzibiliteta i muzičkog ukusa svakog člana. Mi mislimo da muzika treba da bude energična da bi mogla da dopre do publike, zbog savremenog stila života koji je brz i bučan. A opet, džez improvizacija je naš muzički jezik. Tako je energični “fusion-jazz” naš stil i sredstvo izražavanja i sredstvo komunikacije sa publikom.

 

Sa obirom na to da se u vašem bendu nalaze vrhunski muzičari sa dosta iskustva, da li smatrate da je džez, a pogotovo fjužn, žanr koji se može svirati i razumeti tek kada neko sazri kao muzičar i čovek?

Dragan Ivanović: Naravno da ne, mi mislimo da je ritam iskonski jezik kojim ljudi komuniciraju od postanka, tako da i mi energičnim ritmom pokušavamo da dopremo do publike i osetimo povratni talas energije. Ne mora svako da je školovan muzičar i da razume sve harmonije i skale koje se koriste u muziciranju, bitno je da muzičari otvore svoje srce i komuniciraju na svom nivou sa drugim muzičarima iz benda, kao i da uživaju u tome. Zato je fjužn više baziran na komunikaciji i interakciji među muzičarima, a manje ograničen strogim pravilima džez struktura i formi.

 

Kakva je, po vašem mišljenju, pozicija džez muzike u današnjem dobu?

Dragan Ivanović: Nažalost, mislimo da je džez danas među slušaocima više stvar pomodarstva, a manje iskrenog poštovanja i razumevanja. Na sreću postoji veliki broj mladih muzičara koji shvataju važnost i kvalitet te muzike pa sve češće pokušavaju da proniknu u sve tajne te vrlo kompleksne muzike, tako i publika postaje sve mlađa, a time se i povećava mogućnost da džez opet zauzme vodeću ulogu u kulturi.

 

Šta za vas predstavlja to što nastupate u okviru ciklusa besplatnih džez koncerta koji za cilj imaju promovisanje ovog muzičkog žanra?

Dragan Ivanović: Upravo važan korak ka širenju naše ideje prema što većem broju ljudi. Vrlo nam je bitno da dopremo do što većeg broja slušalaca u ovom vrlo kontrolisanom i kulturološki siromašnom muzičkom prostoru. Mada nam ponekad to naše nastojanje deluje kao unapred izgubljena i neravnopravna borba, mi ne odustajemo jer verujemo da bi ljudi promenili svoj muzički ukus kad bi im se ponudilo nešto drugačije i interesantno.