Pored dr Jovanović, na realizaciji izložbe su radili i dr Marko Nestorović, dipl. biol. Dragoslav Radosavljević, Predrag Ilić, Zoran Vujčić i akademska likovna umetnica Doris Milešević, master student na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Gordana Jovanović, kaže da je ovakva izložba edukativnog karaktera i da ima za cilj da omogući posetiocima da steknu najnovija saznanja do kojih je došla geološka nauka, što bi u budućnosti trebalo da doprinese i boljem odnosu čoveka prema geonasleđu. Na osnovu eksponata, maketa, tekstova i ilustracija publika može zaključiti da dinosaurusi jesu najpoznatija, ali ne i jedina bića koja su bila značajna na geološkoj vremenskoj spirali. Posetioci, takođe, mogu naučiti i nešto novo o istorijskom razvoju kontinenata i mogućnosti njihovog budućeg ponovnog spajanja u superkontinent Amasia. “Posebno  mesto  su  zauzeli  eksponati koji svedoče o promenama na Zemlji u našem okruženju, kao i modeli reljefa koje je za ovu priliku specijalno uradila akademska likovna umetnica Doris Milešević”, ističe autorka.  

S obzirom na to da je podela istorije Zemlje izvršena pretežno na osnovu drugih izumrlih organizama od neprocenjivog značaja za nauku, jedan od ciljeva izložbe je i da se pojasni mesto dinosaurusa na geološkoj vremenskoj spirali. Prema rečima Gordane Jovanović, geološka nauka  zahvaljujući filmskoj industriji i muzejskim postavkama širom sveta, sadrži najviše informacija o  dinosaurusima: “Zapravo,  postojala  su  mnoga  druga  bića  pre  pojave dinosaurusa, ali i posle izumiranja dinosaurusa koje geolozi treba da prouče, a ostala su u senci manjeg broja krupnih dinosaurusa”, ističe ona.

Dr Jovanović posebno naglašava značaj izložbe za školski uzrast, s obzirom da je u školskim programima geološka nauka u odnosu na programe u drugim zemljama prilično zapostavljena. “Izložba Prohujali svetovi drevnih kontinenata će najverovatnije izazvati dodatno interesovanje dece za geološku nauku i ujedno približiti i pojasniti svu složenost prirodnih pojava i procesa koji su se odigrali ne samo u prošlosti već se i danas događaju, a u školskim udžbenicima se pojedini od njih samo nagoveštavaju”, kaže dr Jovanović.

 

Geolozi ukazuju da postoji neka vrsta cikličnosti u formiranju i raspadanju superkontinenata približno na svakih nekoliko stotina miliona godina, u zavisnosti od događaja u unutrašnjosti Zemlje ispod čvrstog površinskog dela. Kakva su nova naučna saznanja koja se tiču geološke budućnosti Zemlje?
 

Gordana Jovanović: Da postoji vremeplov kojim bismo mogli putovati  250 miliona godina u oba smera, poverovali bismo da živimo na nekoj drugoj, nepoznatoj planeti. Naučnici pretpostavljaju da se Zemlja sada nalazi približno na pola puta između nastanka prethodnog superkontinenta Pangea (pre oko 300 miliona godina),  koji je postao poznat po razvoju dinosaurusa, i sledećeg mogućeg superkontinenta koji može nastati u budućnosti za oko 250 miliona godina. Kontinenti se stalno kreću pa postoji mogućnost da se jednoga dana ponovo sastave i formiraju novi superkontinent. Superkontinenti su se formirali i rasparčavali na namanje delove nekoliko puta u istoriji Zemlje. Nekada su postojali Valbara, Ur, Kenorland, Kolumbija, Rodinia i Pangea, a Amasia je možda budući mogući superkontinent.  

 

Pre izložbe “Prohujali svetovi drevnih kontinenata” realizovali ste izložbu “Momenti prirode” u Domu omladine 2014. godine. Da li po Vašem mišljenju izmeštanje izložbe ovakvog sadržaja iz muzejskog prostora u ustanovu kulture, koja privlači publiku sa različitim interesovanjima, može dodatno da doprinese popularizaciji nauke?
 

Gordana Jovanović: Mislim da je izmeštanje izložbi iz muzejskog prostora u neke druge najbolji način za popularizaciju  nauke,  a Dom omladine Beograda zaista privlači publiku različitih interesovanja i uzrasta, što se pokazalo još pre otvaranja, tj. u toku tehničke realizacije same postavke. Posetioci su pokazali veliko interesovanje ne samo za tekstove, eksponate i postere već su se raspitivali da li  postoji i publikacija na temu koja je prikazana izložbom.

 

Za kraj razgovora Gordana Jovanović preporučila nam je nekoliko interesantnih izložbi koje su do kraja godine aktuelne u Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu, a to su “Krapinski čovek” , “Vino i geologija” i “Kroz svet insekata”.