[INTERVJU] Adrienn Újházi i Nemanja Milenković [ИНТЕРВЈУ] Adrienn Újházi и Немања Миленковић

Izložba VIVARIUM umetnika Adrienn Újházi i Nemanje Milenkovića u Galeriji Doma omladine Beograda otvorena  je do 17. jula 2020. godine. Kolaboracioni projekat predstavlja usaglašavanje različitih umetničkih praksi, koje se kroz sličnu estetiku ideološki nadopunjuju; one u međusobnoj komunikaciji ističu pitanja aktivizma, alternative, bunta protiv tržišnih vrednosti, dok ujedno pozivaju na preispitivanje lične/kolektivne etike kod posmatrača.

Foto: Elvira Kakuszi

 

Suprotstavljanjem materijala biljnog i životinjskog porekla, umetnici prikazuju načine na koje je moguće izgraditi širu sliku o svetu oko sebe i pozicionirati markirana pitanja odnosa čoveka i prirode.

Kroz sagledavanje ideološke pozicije, dolazimo do zaključka da su pitanja odnosa na relaciji čovek-životinja/čovek-element iz prirode (bakterija) bili vaša polazna teza. U Nemanjinoj umetnosti uočavamo krzno i kožu kao objekte kroz koje umetnik komunicira sa posmatračem, dok je kod Adrienn u pitanju manuelni proces pravljenja objekata od gljive. Da li možete da nam približite pristup radu, ali i samoj ideji?

Nemanja: Ideju izložbe definisali smo kroz razgovore sa kustoskinjom Katarinom Kostandinović, koja nas je, kao deo umetničkog Saveta Galerije DOB-a, pozvala da izlažemo. Adrienn i ja smo ranije razmatrali mogućnosti kolaboracije i uviđali smo različite potencijale, a ova prilika se pokazala kao vremenski i prostorno najpogodnija za konkretnu akciju. Prvobitne ideje vodile su ka postapokaliptičnim i posthumnim ambijentima u okviru kojih bi realizovali hibridne forme naših postojećih radova, ali smo u daljem procesu odlučili da hibridnost zamenimo dekonstrukcijom.

Adrienn: Dok smo Nemanja i ja razmatrali mogućnosti kolaboracije, uzimali smo u obzir više zajedničkih karakteristika koje nisu uočljive na prvi pogled. Sa idejom spajanja dva sveta koji bi vodili jedinstven dijalog; naš cilj je bio da uz saradnju sa kustoskinjom Katarinom Kostandinović proizvedemo simbiozu materijala životijnskog porekla i uzgojenog materijala koji nastaje fermentacijom kombuhe-SKOBI (skraćenica – simbiotske kulture bakterija i kvasca).

 

Foto: Elvira Kakuszi

 

Kroz VIVARIUM posmatrač može da zaključi da ste vas dvoje, fabrovski rečeno, moderni alhemičari. Šta vam je poslužilo kao inspiracija za izražavanje kroz tehnike koje ste predstavili u Galeriji DOB-a?

Nemanja: VIVARIUM je prostor opservacije, atelje/laboratorija, veštački ekosistem koji je odraz realnog odnosa čoveka prema prirodi. Sa namerom kažem čoveka, a ne ljudi, jer polazimo prvenstveno od sebe i svojih odluka. Prateći to, lični angažman prikupljanja materijala životinjskog porekla kroz javne pozive za doniranje istih, rezultiralo je odgovorima sa druge strane koji su ideji dali kolektivni karakter. Analogije između materijala koje sam vremenom skupljao, sa onima koje je Adrienn tokom svojih master studija pravila od kombuhe, glavne su poveznice postavke izložbe.

Adrienn: Zatvoreni prostor koji nosi naziv VIVARIUM ističe mrtve i žive objekte koje smo kroz individualnu umetničku praksu koristili ili koje i dalje koristimo. Kao što je Nemanja naznačio da kroz lični angažman skuplja krzna i kože životinjskog porekla, nasuprot toga kroz eksperimentisanje i uzgajanjem organskog materijala SKOBI-ja, propitujem njen značaj kroz nove hibridne forme, te povodom naše kolaboracije pružam novu funkciju koja potencijalno može da aludira na kožu ili krzno.

 

Foto: Elvira Kakuszi

 

Smatrate li da umetnost može da utiče na mehanizme svesti kod posmatrača?

Nemanja: Kako su umetnici/ce takođe posmatrači, definitivno da umetnost može da utiče na fluidnost svesti.

Adrienn: Slažem se sa Nemanjom, dodala bih samo prilikom posete izložbe, posmatrač – Čovek, postaje deo VIVARIUM-a, veštačkog ekosistema..

 

Izložbu bismo mogli da podelimo na tri dela: deo sa proizvedenim objektima biljnog porekla, deo sa ready made objektima životinjskog porekla uz koji ide izložena pesma „Plavi zec“ i narativni vez na platnu, i deo sa još jednim ready made objektom – maskama sa kiseonikom. Kod maski je uočljiva referenca na Dišana, koji je stvarni objekat premestio u galerijski prostor i na taj način mu dodelio novo značenje. Da li smatrate da se izmeštanjem izloženih objekata iz svakodnevnog života njihova pozicija menja i tumači na drugačiji način?

Nemanja: Sama referenca navedena u pitanju dokazala je da je odgovor na pitanje potvrdan, te ne bih ništa više dodao.

Foto: Elvira Kakuszi

 

Sagledavanjem celokupnog projekta se stiče utisak da je vaša želja bila da se izazove empatija kod posmatrača, koja bi ga navela da razume da je proizvode životinjskog porekla moguće zameniti proizvodima biljnog porekla. Da li je po vama takav pristup u skorijoj budućnosti moguć?

Nemanja: Kada je mogućnost odabira različitih proizvoda biljnog porekla umesto životinjskog u pitanju, taj odabir je moguće načiniti već danas, a veći je problem primena alternativih opcija na širem planu. To zahteva pre svega suočavanja sa naučenim obrascima ponašanja i načinima življenja, informisanje o alternativama, a na kraju i primena istih. Definitivno je da razvoj tehnologije sa sobom donosi nova kreativna rešenja i verujem da je nužno da počeno sa njihovim primenjivanjem, a dokaze za to imamo svugde oko nas, a jedan od njih je trenutno i najaktuelniji globalni problem.

Adrienn: U okviru VIVARIUM-a predstavljamo svoje trenutno viđenje onoga čemu dajemo poseban značaj. Podsticaj empatije je samo deo našeg projekta, takođe razum, objektivno posmatranje okruženja, životne sredine sa čime ističemo čoveka i njegovu reakciju, odnosno njegovo ponašanje. Zato smo na otvaranju izložbe vodili dijalog sa publikom. Oni su zainteresovani, postavljaju pitanja i mi smo tu da delimo naše znanje i odgovore koje smo stekli do sada. Kao mladi autori smatramo da je bitno negovati otvorenu i direktnu komunikaciju sa publikom, te pružiti priliku povodom otvaranja da imaju direktan kontakt sa eksponatima. U prethodnom odgovoru je Nemanja pomenuo da svi polazimo prvenstveno od sebe i svojih odluka, te verujemo da ako se čovek zainteresuje i informiše, postaje potencijalni deo promene.

Komentari