1) GLEN I SKOT (Beograd, 1999) – U prvom delu, ispričaćemo priču o dvojici prijatelja iz mladosti, Skotu Tejloru i Glenu Filipsu, koji su  odrasli u istočnom predgrađu Toronta, Skarboru, stanovali u susedstvu, išli u isti razred iste srednje škole, bili zaljubljeni u školske drugarice iz razreda kojima su se kasnije oženili; obojica su se aktivirali u vojsci, da bi je Skot kasnije napustio i postao novinar, a Glen ostao u vojnoj bazi u Nemačkoj; priča se nastavlja ponovnim susretom dvojice prijatelja mnogo godina kasnije za vreme bombardovanja Beograda, odakle je Skot izveštavao kao novinar iz hotela Moskva, dok je Glen komandovao eskadrilom koja je bombardovala grad. Razišavši se emotivno, fizički, i po “političkim opredeljenjima” sa svojim drugom iz mladosti, Skot se prvi put zapitao o “pravičnosti” novog ustrojstva sveta i “istinama” koje su novinari ostalih medijskih kuća iznosili o njoj.

2) ZAHVALNOST VLADI (Njujork, 2001) – U drugom delu, ispričaćemo priču o novinaru Skotu Tejloru koji se, došavši u Njujork da izvestava posle napada terorista, 11. septembra 2001, suočio sa istinskom ljudskom tragedijom i njenom upotrebom u propagandne svrhe. Skot će nam izneti nekoliko primera za to: gledao je kako se američki vojnici, mladići odsečenih nogu, sa protezama umesto njih, povratnici iz Avganistana koji je napadnut odmah posle rušenja zgrada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, javno zahvaljuju američkoj vladi što ih je snabdela oklopnim pancirima koji su im zaštitili gornji deo tela, pa su uspeli da prežive. “Zašto ih ne prikažu kako izlaze iz studija, sa štakama i protezama?” zapitao se Skot. Suočivši se sa mnogim takvim slučajevima (od kojih ćemo neke rekonstruisati) tokom svog boravka u Njujorku, Skot je doveo u pitanje opravdanost slanja tih mladih ljudi u akcije poput te u Avganistanu.

3) SMRTNA PRESUDA (Bagdad, 2004) – U trećem delu filma, Skot će nam izneti detalje svoje intimne drame kroz koju je prošao zarobljavanjem u Iraku od strane Turkmenske paramilitarne grupe, o smrtnoj presudi koja mu je kao “američkom špijunu” izrečena, o izvođenju pred streljački stroj šest puta; o tome kako je uspeo da preživi fizička i psihička mučenja; o post-traumatskom stresu kroz koji je prošao pošto je jedva izvukao živu glavu. Na kraju će nam Skot izneti svoja razmišljanja iz perspektive bivšeg iračkog zarobljenika, novinara čiji je maternji jezik engleski, “Jevrejskog špijuna” i “špijuna CIA-e”, kao neko ko je na svojoj koži osetio i iskusio “naličje” Novog svetskog poretka, svrstan na njegovu stranu i protiv svoje volje.

Ove tri priče biće strukturisane oko Skotovog nastojanja da pripremi i štampa novi broj svog časopisa čiji je vlasnik i osnivač, i koji izlazi mesečno u Otavi. Dok se najnoviji broj njegovog časopisa bude štampao i najzad “šepurio” na stalku obližnjeg novinskog kioska, Skot će nam reći u kom pravcu očekuje da se okrene točak “Novog svetskog poretka” i da li će on biti tamo, na licu mesta, da to registruje? Da li u njemu i dalje živi ta crta indijanskog izviđača koju je nasledio od svoje babe-Indijanke? Čućemo nešto o ‘novim izazovima’ koji stoje pred hroničarem nove epohe, Skotom Tejlorom, tim hrabrim borcem za istinu.

Radoslav Ognjenović, Filmski & TV reditelj

Toronto, 23.decembar 2010.                          

Radoslav Ognjenović

Rođen 1956 u Zemunu. Studirao na grupi za Filmsku i televizijsku režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i na grupi za Filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao TV filmom rađenim za Dramsku redakciju Televizije Beograd (“U srcu moje plavuše”, 1984. sa tada mladim glumcima Sonjom Savić, Branimirom Brstinom i Svetislavom Goncićem). Postdiplomske studije iz Teorije filma (Filmska naracija) pohadjao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1988-1990.

Od 1982 do 1992 radio je za TV Beograd, kao reditelj u kulturno-umetničkom, obrazovnom i školskom programu gde je režirao više od 60 dokumentarnih emisija. Režirao je nekoliko dokumentarnih filmova za nezavisne producentske kuće (Avala Film, FRZ Beograd, Zastava Film): “Meč kandidata” (1988), “Ranko i Snežana” (1990), i “Hilda Dajc” (1992). Filmovi su mu učestvovali na filmskim festivalima u Beogradu, Londonu, Kembridžu i Strazburu.

Godine 1992 otišao je u London, u Veliku Britaniju, gde je radio za J.Arthur Rank produkciju i sarađivao sa Glentham studiom. Godine 1994 emigrirao je iz Engleske u Kanadu, gde je radio za kompaniju Walt Disney Canada i kao asistent režije na filmovima kanadskih reditelja. U Torontu je osnovao producentsku kuću “Graystone Films” u čijoj produkciji je realizovao dugometražni dokumentarni film “Od Beograda do Bagdada” (2011). Bio je član zirija Festivala srpskog filma u Torontu. Živi u Torontu.