BELDOCS 2015.

U osmoj godini postojanja Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks pred žitelje prestonice ponovo donosi najnagrađivanije dokumentarce iz čitavog sveta, istovremeno promovišući i najistaknutije dokumentariste sa ovih prostora. Kao i obično, radi se o neobičnim vizurama ovdašnje ili nekih udaljenih “stvarnosti”, sublimiranih u narativ toliko upečatljiv, toliko nabijen emocijama i značenjem da kod gledaoca izaziva utisak jači od doživljaja iz svakodnevne realnosti.

Upravo zato, ovogodišnji Beldoks, organizovan pod sloganom “Stvarnije od stvarnosti”, želi da svojim stalnim, ali i nekim novim posetiocima po osmi put prenese zaljubljenost u magičnu dimenziju dokumentarizma, da ih zarazi afirmišućom snagom iznalaženja smisla u nesagledivim prostorno-vremenskim opažanjima ove predivne planete na kojoj živimo.

37 filmova iz 23 zemlje, selektovana od strane mladih reditelja Ognjena Glavonića, Danila Nikolića i Hadži Aleksandra Đurovića, ponovo donose intrigantna predanja o ljudima sa društvene margine, razotkrivajuća, insajderska poniranja u velike političke i istorijske prevrate, ali i esejističke izlete u udaljene umetničke žanrove. U tom smislu treba pomenuti novu, potpuno odvojenu programsku celinu Muzičkih dokumentaraca. Ovi filmovi će gledaoce upoznati sa životom i stvaralaštvom genijalnog, ali neobuzdanog Eliota Smita, predstaviti im ulične muzičare sa svih krajeva sveta i na samom kraju ovogodišnje manifestacije, kroz onostrano umeće Paka de Lusije – odvesti ih na putovanje u neke nove, neistražene predele gitarske milozvučnosti. Nakon projekcije filma “Nebo te obožava: Eliot Smit” u Domu omladine će biti organizovana i žurka uz živi nastup članova grupe Stray Dogg. Ekipa iz Pančeva će samo za ovu priliku odsvirati kratak tribjut tragično preminulom stvaraocu.

Međunarodni program domaćoj publici predstavlja najreprezentativniju dokumentranu produkciju iz čitavog sveta: najzapaženije i najnagrađivanije filmove na najprestižnijim smotrama ovog žanra. Pored ovogodišnjeg dobitnika Oskara za najbolji dokumentarni film, u ovoj programskoj celini našla su se najnovija ostvarenja živih legendi dokumentarizma – Sergeja Loznice, Džošue Openhajmera, Mihaela Madsena i drugih. Čini se da o ovoj selekciji ne treba trošiti reči: imena autora, nagrade i festivalska predistorija govore sami za sebe. Pa ipak, da pomenemo „favorite među favoritima“:

Citizenfour: dosije Snouden” donosi insajdersku perspektivu “špijunske afere stoleća”. „Poseta“ Mihaela Madsena predstavlja humorističko-filozofsku parabolu o potencijalnom kontaktu sa vanzemaljcima. Openhajmerov „Pogled tišine“ počinje tamo gde se njegov prethodni film, slavom ovenčani „Čin ubistva“ završava – a po jednoglasnoj oceni svetskih kritičara, uspeva i da prevaziđe svog prethodnika. „Doživotne robije“ Nurit Kedar pripoveda neverovatnu sagu o ekstremnim nacionalističko-verskim podelama u okviru najuže porodice, dok se u „Usputnoj stanici“ Kaveha Bakhtiarija upoznajemo sa očajničkim, hazarderskim akcijama grupe iranskih ilegalnih imigranata u Atini.

Za ovdašnju publiku možda najinteresantnija programska celina Srpski takmičarski program prezentuje deset najboljih domaćih dokumentaraca po oceni Beldoksovih selektora. Najzapaženiji među njima svakako su dobitnik nagrade u Nionu – film “Šuma” Siniše Dragina, koji istražuje prisluškivanje Josipa Broza Tita od strane Čaušeskuovih obaveštajaca, zatim priča o haškom zastupniku „Srpski advokat“, „Flotel Evropa“, „Daljine“, „Krš“ i srpsko-američka koprodukcija o životu kosovskih Srba „Stranac iznutra“. Sva nabrojana ostvarenja premijeru su doživela na nekom od internacionalnih festivala A ili A plus kategorije. Pored njih, Srpski takmičarski program obuhvata i filmove “Jovica i njegovi zubi”, “Biti ili ne, Ivan Hiti”, “Dug u krvi” i “1973”.

Najbolji srpski dokumentarac biće izabran od strane žirija koji ove godine sačinjavaju:

–          Dragan Nikolić, reditelj, pobednik Beldoksa 2014,

–          Muharem Bazdulj, književnik,

–          Gordana Vuković Nikolić, fakultetski profesor engleskog jezika i

–          Igor Šanjević, producent informativne kuće N1

Novčanu nagradu u iznosu od 120.000 dinara autorima pobedničkog ostvarenja uručiće predstavnik kompanije Di&Ma Vision iz Beograda.

Panorama program okuplja filmove čija estetika biva donekle podređena aktuelnosti i značaju obrađene tematike. To su izvanredna ostvarenja, sposobna da na veoma inspirativan način dokumentuju bezgraničnu raznolikost današnjeg sveta. Raspon njihovih interesovanja  kreće se od ispitivanja osnovih teorija o nastanku kosmosa u filmu „CERN“, preko politički relevantnih priča u filmovima „Tanka linija nade“ i „Pepe Muhika – lekcije iz cvetne leje“, do autentične porodične sage nemačke Jevrejke jugoslovenskog porekla „Titove naočare“, snimljene po istoimenom bestseleru.

Centralna ličnost ovogodišnjeg festivala svakako će postati ukrajinski reditelj Sergej Loznica koji u svom aktuelnom ostvarenju „Majdan“ prenosi autentičnu atmosferu sa centralnog trga u Kijevu tokom nedavnog prevrata. On će se obratiti beogradskoj publici prilikom nacionalne premijere ovog filma, održaće nekoliko prigodnih predavanja, dok jedna čitava programska celina ovogodišnjeg Beldoksa retrospektivno predstavlja deo njegovog dosadašnjeg opusa.

Pored Loznice, Beldoks će po drugi put ugostiti čuvenog Džošuu Openhajmera (reditelja filma „Pogled tišine“), Kristjana Fraja (odgovornog za „Besane u Njujorku“), Minu Milevu i Veselu Kazakovu (rediteljke ostvarenja „Stric Toni, tri budale i tajna služba“), Maksimilijana Pletoa i Bruna Friča (producentsko-rediteljski dvojac filma „Globalna radost“ koji na Beldoksu doživljava svoju svetsku premijeru), Adrianu Altaras i Reginu Šiling (glavnu protagonistkinju i rediteljku „Titovih naočara“), Alin Šmid (producentkinju „Podeljene zemlje“), Keveha Bakhtiarija i Mari-En Hildbrand (autore „Usputne stanice“), Nurit Kedar (rediteljku „Doživotnih robija“) i Samira Riada Džamala Aldina (reditelja „Iračke odiseje“). Nesvakidašnje impresivnoj listi gostiju treba dodati i sve domaće reditelje, urednike HRT, urednike Aljazzera Balkans, kao i Fabricija Grosolija, urednika međunarodnog Filmskog festivala u Trstu (fokusiranog na Austriju, Italiju i regiju Zapadnog Balkana).

Beldoks 2015 podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretatrijat za kulturu grada Beograda, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Gete institut, Ambasada Izraela, kompanija Delta Video, Hotel Metropol i sponzor nagrade Srpskog takmičarskog programa – distributerska kuća Di&Ma Vision.

Festival će biti svečano otvoren u Velikoj dvorani Sava Centra, 7. maja u 19 časova, projekcijom filma „Šuma“, dok će se na istom mestu od 21 sat prikazivati ostvarenje ovenčano Oskarom „Citizenfour: dosije Snouden“. Svi ostali filmovi će moći da se pogledaju u Dvorani Kulturnog centra Beograda i u Domu omladine. Samo će ceremonija dodele nagrada i svečano zatvaranje festivala ponovo biti upriličeni u Velikoj dvorani Sava Centra, 13. maja u 20:30č, neposredno pred projekciju ostvarenja „Pako de Lusija: putovanje“.

Ulaznice za projekcije filmova u Domu omladine Beograda, po ceni od 200 dinara mogu se nabaviti na blagaj ni EVENTIM u DOB-u.

RASPORED PROJEKCIJA U DOMU OMLADINE BEOGRADA

Petak 8. maj

18:00
Film: PODELjENA ZEMLjA
, režija: Stephanie Barbey, Luc Peter, Švajcarska, 2014, 75’
U prirodi nalik na pustinju, živeći u senkama ogromne ograde podignute radi kontrolisanja meksičkih imigranata, sedam amerikanaca govori o tome kako im je granica promenila živote. Oni prate tragove migranata – ljudi sa kojima se nikada neće sresti  –  govoreći o svom strahu, prkosu, a s vremenom čak i saosećanju.

20:00
Film: MAIDAN
, režija: Sergei Loznitsa, Holandija, Ukrajna, 2014, 130’
Kada su krajem prošle godine oči celog sveta bile uprte ka Ukrajini, režiser Sergei Loznitsa  je ostavio sa strane projekat na kom je radio, i predviđajući buduće događaje, brzo se zaputio u Kijev. Mogao je da uhvati prvu nedelju protesta, kada je vazduh bio ispunjen solidarnošću i harmonijom, kao i zlokobne hladnoće kasnije krvave ulične borbe. Ne nudeći akciju ili junaštvo, on je hvatao tok ustanka u dugim, gotovo isključivo nepomičnim snimcima. Kao što je naveo: „Maidan je prvi film u mojoj poprilično dugoj dokumentarnoj karijeri, kada je ustvari trebalo da pratim događaje ’stvarnog života’ dok su se odvijali“. Intenzitet ovog autentičnog dokumentarnog izveštaja, koji je ekranizovan u Kanu, dolazi od hirurške preciznosti kojom je Loznitsa spojio potcenjene pojedinačne mikrodrame. Posredstvim očaravajućih slika, on saopštava gledaocu težinu beskonačno izvučenih dana tokom kojih je Maidan postao dom stotinama hiljada običnih Ukrajinaca.

Subota 9.maj

18:00
Film: PEPE MUHIKA – LEKCIJE IZ CVETNE LEJE
, režija: Heidi Specogna, Nemačka, 2014, 94’
Skoro osamdesetogodišnjak, Hose Pepe Muhika  poznat je kao najsiromašniji predsednik na svetu, naime, on sedamdeset odsto svojih prihoda poklanja. Sedamdesetih godina 20. veka borio se kao gerilac protiv diktatorskog režima u Urugvaju, a od 2010. godine nalazi se na čelu te Latinoameričke države. Pepe Muhika – lekcije iz cvetne leje prati život njega i njegove supruge tokom nekoliko godina. Intervjui sa predsednikom su proizvod montaže arhivskih snimaka i scena iz svakodnevnog političkog života, u okviru koga se, između ostalog, Muhika bori i za legalizaciju marihuane. Dokumentarac Hajdi Spekonge nastavak jeTupamaros-a (takođe iz saradnje sa Rajnerom Hofmanom) filma o gerilskom pokretu u kome se Muhika borio protiv siromaštva ne libeći se da upotrebi nasilje. Od tada je ostavio oružje, a njegovo glavno sredstvo borbe sada je reč. O tome svedoče govori koji svaki put drže pažnju publike. Ali kako se ovi veliki ideali mogu porediti sa haotičnom političkom stvarnošću? Sedeći u stolici na svojoj maloj farmi, Muhika sa lakoćom objašnjava kako je kapitalizam ukorenjen u našoj kulturi i kako prouzrokuje gubitak ljudske dimenzije. Dok  u svojoj prostranoj kancelariji u Montevideu izgleda iscrpljeno, što i nije toliko prijatno.

20:00
Film: POSETA
, režija:  Michael Madsen, Danska, Austrija, Irska, Finska, Norveška, 2015, 83’
Film Poseta je dokumentarac sa elementima komedije, ali i filozofsko ispitivanje ljudskog straha od stranaca u vidu konačne pretnje po našu samosvest, a to je otkriće vanzemaljskog života. Film je konkretna i naučna istraga scenarija posete vanzemaljca. Da li vanzemaljci imaju ljudska prava? Šta bismo IM rekli o nama? I kako?

22:00
Film: NEBO TE OBOŽAVA: ELIOT SMIT
, režija:   Nickolas Dylan Rossi, SAD, 2014, 104’
Film Nebo te obožava je intimno i refleksivno istraživanje života i muzičkog stvaralaštva Eliota Smita (1969-2003). Provlačeći muziku Eliota Smita kroz naseljene, ali često i izolovane predele tri velika gada u kojima je živeo, Portlanda, Njujorka i Los Anđelesa, film predstavlja vizuelno putovanje i iskren uvid u plodno stvaralaštvo ovog pevača, kao i uticaj koji i dalje ima na svoje obožavaoce, prijatelje i kolege muzičare.

Nedelja 10.maj

18:00
Film: DOŽIVOTNE ROBIJE
, režija: Nurit Kedar, Yaron Shani, 2013, 94’
Jedan arapin se ženi jevrejkom. Oni žive harmonično  sasinom i ćerkom u arapsko-jevrejskoj zajednici. Nakon što je otkriveno da otac stoji iza desetine misteriozni terorističkih napada s kraja šezdesetih godina dvadesetog veka, majka sa decom beži iz zemlje na drugi kraj sveta i otpočinje život u ultra ortodoksnoj jevrejskoj zajednici u Montraelu. Kad odrastu, deca odlaze na različite strane.

20:00
Film: BESANI U NjUJORKU,
režija: Christian Frei, Švajcarska, 2014, 90’
Parališuća, moćna i neodoljiva… Često otpisana kao jad adolescencije, luda zaljubljenost je tema novog, nežnog i uverljivog dokumentarca. Režiser Kristijan Frej koji je nominovan za Oskara i nagrđjivani kinematograf Peter Indergand zalaze u besane noći troje nedavno odbačenih. Noći pune bola i suza, ali i budnosti i kreativnosti. Poznati antropolog Dr. Helena Fišer otkriva zapanjujuće i duboke procese koji se odvijaju u glavi zaljubljenog. Ona kaže: “Igra ljubavi je važna. Vrlo je važna”. Istražujući naporan put od opsesivnog samodestruktivnog ponašanja do potpuno novog sebe, Besani u Njujorku je film za zaljubljene, odljubljene ili one koji traže ljubav.

Ponedeljak 11.maj 2015.

18:00
Film: CERN
, režija: Nikolaus Geyrhalter, Švajcarska, Francuska, Austrija 2013, 75’
CERN u Švajcarskoj je istraživački centar gde pokušavaju da rekonstruišu veliki prasak. Nikolaus Geyrhalter prati infrastrukturu tog istraživačkog centra i sastaje se s ljudima koji su stvorili „Veliki hadronski sudarač“.

20:00
Film: POGLED TIŠINE
, režija:  Joshua Oppenheimer,  Danska, Finska, Indonezija, Norveška, VB, 2014, 103’
Pogled tišine je moćan pratilac filma Čin ubistva koji je nominovan za Oskara. Kroz Openhajmerov snimak počinilaca zločina u Indoneziji 1965, preživela porodica otkriva kako je njihov sin ubijen, kao i identitet ubica. Dokumentarac se fokusira na najmlađeg sina, optometriste po  imenu Adi, koji odlučuje da razbije teške čini predaje i terora radeći nešto nezamislivo u društvu gde ubice ostaju na poziciji moći: suprotstavlja se ljudima koji su ubili njegovog brata i, dok ispituje njihove poglede, traži da prihvate odgovornost za svoje postupke. Ovaj film bez presedana inicira i podstiče svedoke da uruše pedeset godina tišine.

22:00
Film: GLOBALNA RADOST
, režija: Bruno Fritzsche , Nemačka 2015, 86’
Film Globalna radost je dokumentarac o uličnoj muzici u Evropi. Režiseri Bruno Fritzsche i Maximilian Plettau zajedno kreću na put da bi pronašli autentične i zanimljive muzičare. Film je mešavina mjuzikla i raodtrip-a jer putovanje režisera ima podjednako bitnu ulogu kao i razgovori i impresije samih muzičara.

Utorak 12.maj 2015.

18:00
Film: DRON
, režija: Tonje Hessen Schei, Rick Rosenthal, Norveška, SAD, 2014, 78’
Dva vojnika odlučuju sudbinu teroriste pritiskom na dugme. Akcija je u toku i dron je spreman,a kako vreme ističe i vojnici se pitaju šta se zapravo krije iza smrtonosne naredbe, prilika za napad je sve manje.

20:00
Režija: TITOVE NAOČARE
, režija: Regina Schilling, Nemačka, 2014, 90’
Adriana Altaras je režiserka, glumica i pisac. Ona je iz zemlje koja više ne postoji – Jugoslavije.  Ćerka jevrejskog partizana koji se borio za Tita, a kasnije počeo novi život u posleratnoj Nemačkoj, u ovom divnom filmu, govori o svojoj „jakoj i održivoj porodici“. Adrijanina situacija u kući, na prvi pogled deluje neobično, ali se može shvatiti kao tipična situacija za generaciju koja je rođena nakon rata. Uprkos visokim životnim standardima, rane iz života njenih roditelja se mogu osetiti čak i danas, a njena potraga za svojim korenima je konstantna.

 

Komentari