Naslov filma: Od dužnosti i zaкletve ne odstupaj
Godina proizvodnje: 2018.
trajanje 37 minuta
Produkcijska kuća: Кompanija „Vifaida“
Režija: Aleksej Burkin, Elena Gromova
Producenti: Filip Кudrjašov, Sergej Zajcev, Viktor Moskvin

Sinopsis: Film o slavnom Nikolaju Petroviču Krsanovu, ruskom arhtekti koji ostavio značajan trag na izgled glavnog grada Srbije. Film je snimljen uz učešće: Ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji, Projekta „Rusi na Balkanu“, Srpskog odeljenja Međunarodnog društvenog fonda „Jedinstvo pravoslavnih naroda“ i Patriotskog udruženja „Svetosavsko jedinstvo“.
SVETSKA PREMIJERA!

Nikolaj Petrovič Krasnov je rođen 1864. u jednom podmoskovskom selu, a studije slikarstva, vajarstva i arhitekture završio je na Moskovskom umetničkom univerzitetu. Sa samo 24 godine postavljen je za glavnog gradskog arhitektu Jalte, na Krimu, gde je gradio reprezentativne objekte za plemstvo i kulturnu elitu. Najznačajniji objekat koji je tamo uradio je carska rezidencija – Livadijski dvorac. U Beogradu se nastanjuje 1922. godine. Krasnov je radio u Ministarstvu građevina. Svoje izuzetno stvaralačko umeće je koristio za izgradnju prestonice svoje nove domovine i ubrzo postaje cenjeni državni i dvorski arhitekta. U periodu od 1923. do 1939. godine radio je na projektovanju, građenju, dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja, mnogobrojnih profanih zgrada, crkva i spomen-obeležja, bavio se slikarstvom i dizajniranjem nameštaja. Autorskim tretmanom heraldičke dekoracije na fasadama svojih objekata obeležio je čitavo jedno razdoblje srpske arhitekture. Svojim stvaralaštvom, kako u oblasti arhitekture i urbanizma, tako i u oblasti enterijera i primenjene umetnosti, ostavio značajan trag u izgledu Beograda, ali i brojnih gradova i varošica širom Srbije. Najznačajniji je predstavnik akademskog istorizma u srpskoj međuratnoj arhitekturi. Krasnov je preminuo 1939. godine. Sahranjen je na ruskoj parceli beogradskog Novog groblja.

„Niкolaj Кrasnov, čoveк za sva vremena“
Кrasnov je bio znalac svoga zanata i čovek neograničene radoznalosti. Nije robovao modi, ali je nije ni odbacivao. Samo je verovao da je moda dobra dok služi čoveku, nikako ako čovek služi modi. Кrasnov je stvarao male lične rajeve za potrebe i prema snovima svojih klijenata. Nije prezirao te svoje klijente i njihove snove, nije ih izrabljivao, nije o njihovom trošku gradio svoju slavu, nije se gnušao saradnje sa drugim arhitektima, niti je odbacivao poslove adaptacija, korekcija, inferiornih zahvata, i zato je bio neponovljiv! Čovek koji je sagradio Livadiju za četrnaest meseci nije imao problema sa razradom fasade na zgradi koju je projektovao neko drugi, ili sa projektovanjem stolnjaka, ukrasa na stonom priboru za jelo, kvaka na vratima ili dizajna ordenja i nakita. Iz prostog razloga što je bio najbolji, ili među najboljima, i zato što za njega nije bilo zadatka nedostojnog njegovog dara. Кada se letimično upoznate sa izborom iz njegovog monumentalnog opusa, videćete da je sa podjednakom pažnjom i poštovanjem gradio skromne vile i raskošne dvorce, da je suvereno vladao stilovima, detaljima, tehnikom i umetnošću, bilo primenjenom ili čisto likovnom. Videćete da on nije stvarao arhitektonsku školu ili graditeljsku demagogiju. On je stvarao ambijente i svetove, sa podjednakom lakoćom, bez obzira da li se radilo o interpretaciji antičkih stilova, romanike ili gotike, renesanse ili baroka, neoklasicizma ili orijentalizma. On je to mogao jer je posedovao znanje, i zato što mu je Bog dao! Ono prvo se stiče velikim trudom, ovo drugo je bezuslovni dar!

Dragomir Acović, autor monografije „Nikolaj Krasnov – album sećanja“