Dijalog između dve žene. Dve kliničke psihološkinje. Dve majke.
Razgovor o detetu kao subjektu u kome, od samog rođenja, odzvanja želja — čija priča počinje još pre reči.
Razgovor o poznatoj francuskoj dečjoj psihoanalitičarki, Françoise Dolto, koja je postavila temelje nove etike u odnosu prema detetu.

Françoise Dolto (1908-1988) bila je ugledna francuska psihoanalitičarka i doktorka pedijatrije, najpoznatija po svom pionirskom radu u oblasti dečje psihoanalize. Značajno je doprinela razumevanju psihološkog razvoja dece, naglašavajući važnost govora i komunikacije, čak i kod veoma male dece. Smatrala je da dete, već od samog rođenja, treba prepoznati kao ličnost — subjekta koji je u procesu postajanja, dostojnog poštovanja. U njenom pristupu ključnu ulogu ima reč: kroz ono što odrasli upućuju detetu rađa se njegova želja i postaje moguće njegovo uključivanje u svet ljudskog. Taj akcenat na simboličkom aspektu odnosa ono je što je njen pristup unelo kao novu dimenziju u psihoanalitičko nasleđe Frojda i Lakana. Objavila je niz značajnih dela.

Pitanje po pitanje, korak po korak, uranjaćemo u prostor dečje psihoanalize i u unutrašnji svet najmlađih subjekata. Pozivamo roditelje i sve koji rade sa decom i za decu, da nam se pridruže na tribini.

Oksana Pavliuk je klinička psihološkinja i psihoanalitičarka, posvećena francuskoj dečjoj psihoanalizi. Prevodi tekstove Fransoaze Dolto i drugih autora, organizuje edukaciju o Dolto pristupu za dečje psihologe, pedagoge i roditelje.

Sanja Maraš je psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa parovima i porodicama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i sistemu dečje i socijalne zaštite.