Priča „Sokolar“ (Sirijus, 1987) osvaja nagrade SFERA i „Lazar Komarčić“, i predstavlja prekretnicu za celokupnu srpsku naučnofantastičnu scenu: uvodi motive slovenske i srpske mitologije, pokreće lokalno bitna pitanja, postavlja mesta radnje na domaći teren, u kontrastu sa tada tekućom praksom emuliranja strane fantastike i smeštanja likova sa stranim imenima u angloamerički ili nacionalno neodređen kontekst. Uspeh „Sokolara“ je potvrdio stavove pisaca okupljenih oko Društva „Lazar Komarčić“ te je pokrenuo niz pisaca da demonstrativno odbaci postojeća predubeđenja da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, pa nam sledeće godine donose niz fenomenalnih priča i romana Radmila Anđelkovića, Bobana Kneževića, Zorana Jakšića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje i drugih, smeštenih prostorno i duhovno u srpsku kulturu.

Iako je konstantno prisutan u periodici i antologijama, do sada nismo imali priliku da držimo njegovu samostalnu knjigu u rukama, što je kosmička nepravda prema autoru tek nedavno ispravljena. Kao prva knjiga u ediciji „Posle milijon godina“ izdavačka kuća „Everest medija“ Bobana Kneževića objavljuje izbor preko trideset Lazovićevih priča pod sudbinskim naslovom „Sokolar“, podeljene u tematske odeljke: Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija), Sokolar (mač i magija), Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke), Profili haosa (kiberpank). Priče su propraćene obimnim tekstom Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima“.

Od kriznih godina sa kraja prošlog veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk-izdanja postalo je logistički jako teško ispratiti (naučno)fantastičnu scenu koja se prenela u slabo dostupna izdanja, fanzine i književne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od boljih, nagrađivanijih, stalno prisutnih autora novijoj publici nedostupan i nepoznat. Ova knjiga je prilika da ljubitelji domaće fantastike najzad popune jednu bitnu rupu na svojim policama i da se upoznaju sa svojim novim omiljenim piscem. Kad je pročitate i budete tražili još, uskoro ćete i naći: u pripremi je reizdanje Lazovićevog romana „Hrim, ratnik“, kao i više stripskih adaptacija.