Učestvuju: Ana Samac, istraživač-saradnik, Institut za veštačku inteligenciju Srbije; prof. dr Miroslava Raspopović Milić, Računarski fakultet, Univerzitet Union, Beograd; prof. dr Vlado Radić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo (PEP), Beograd; Vladislav Stojičić, nastavnik informatike i medijske pismenosti u OŠ „Đura Jakšić“ u Beogradu; Mirjana Tomić, profesorka IT grupe predmeta u Zemuskoj gimnaziji; Milan Simić, direktor fondacije „Petlja“.

 

Ana Samac, predavanje Veštačka inteligencija za bezbedniju budućnost: kako digitalni modeli štite gradove i jačaju poverenje građana

U ovom izlaganju biće predstavljeno kako napredni modeli VI postaju ključni instrument za zaštitu zajednica u vreme klimatskih promena i sve učestalijih poplava i degradacije kvaliteta voda. Na primeru ARTIFACT inicijative i drugih projekata, biće objašnjeno kako se koriste hidrometeorološki, satelitski i ekološki podaci za predikciju poplava u realnom vremenu, optimizaciju rada hidroelektrana i praćenje stanja reka poput Dunava, Drine i Tise. Biće reči i o primeni urbanih poplavnih simulacija, ulozi zelene infrastrukture i načinima na koje veštačka inteligencija unapređuje planiranje bezbednijih urbanih prostora. Isto tako, usredsredićemo se i na društvene aspekte kao što su poverenje građana, odgovorna i etička primena tehnologije, važnost transparentnosti i objašnjivih sistema VI. Posebno ćemo naglasiti obrazovni potencijal ovakvih tehnologija: šta nastavnici i učenici mogu naučiti iz ovakvih modela VI, kako otvoreni podaci i vizualizacije mogu postati deo projektne nastave u prirodnim, tehničkim i društvenim naukama, i zašto su klimatski i infrastrukturni izazovi idealni primeri interdisciplinarnog učenja.

 

Prof. dr Miroslava Raspopović Milić, predavanje Prediktivna analitika u obrazovanju: primena veštačke inteligencije za personalizaciju učenja

Analitika učenja se razvila sa ciljem da ispita i unapredi različite mogućnosti koje su se pojavile upotrebom digitalnih alata u obrazovanju i koje su omogućile pristup velikim količinama podataka prikupljenih tokom procesa učenja. Razvijene su različite metode i primene analitike učenja, uključujući i prediktivnu analitiku, koja ima za cilj da omogući pravovremene intervencije tokom procesa učenja. Prediktivna analitika se u velikoj meri oslanja na agregirane podatke prikupljene od velikog broja učenika. S jedne strane, prediktivni modeli mogu ukazati na različite obrasce tokom učenja, međutim oni često prikrivaju individualne razlike, što otežava opštu primenljivost ovakvog pristupa, jer ne odražavaju stvarne potrebe pojedinačnih učenika. Ova prezentacija ima za cilj da predstavi prednosti i ograničenja prediktivne analitike u obrazovanju, kao i pristupe koji mogu da povećaju transparentnost i razumljivost prediktivnih modela. Jedan od pristupa koji se koristi za premošćavanja jaza između tačnosti predikcija i njihove razumljivosti jeste objašnjiva veštačka inteligencija (engl. explainable artificial intelligence (xAI)). U kontekstu personalizovanog učenja, to podrazumeva razvoj složenih metoda i sistema koji mogu da prepoznaju obrasce u učenju, uoče rizik od neuspeha ili odustajanja i podrže donošenje informisanih pedagoških odluka.

 

PANEL DISKUSIJA: Veštačka inteligencija u stvarnom svetu: škole, industrija i nauka danas

Panel će, nadovezujući se na uvodna izlaganja o prediktivnoj analitici i primeni VI u upravljanju rizicima u prirodnim i urbanim sredinama, otvoriti diskusiju o tome kako se veštačka inteligencija koristi u praksi – u školama i na fakultetima, industriji i naučnim institutima. Učesnici će govoriti o konkretnim primerima iz prirodnih i tehničkih nauka kao što su: uloga VI u Industriji 5.0, Veliki podaci (Big data), dronovi i 3D štampa; primena VI u naučnim institutima kroz razvoj savremenih modela; VI u svakodnevnoj nastavi informatike i načinima na koje učenici kreiraju digitalne projekte, kao i o primeni VI u savremenim digitalnim sistemima i pametnim tehnološkim okruženjima. Poseban deo diskusije biće usmeren na razvoj digitalnih i algoritamskih kompetencija, primenu analitike podataka i inteligentnih modela u realnim sistemima, kao i na značaj interdisciplinarnog pristupa koji povezuje nauku, obrazovanje i industriju, sa ciljem da se ukaže na kompetencije potrebne za razumevanje i aktivno učešće u promenama koje VI donosi.

Moderator: Mirjana Tomić

 

O ciklusu „Granice i mogućnosti: Veštačka inteligencija u obrazovanju, kulturi i društvu”

Dom omladine Beograda tokom 2026. godine u okviru svog tribinskog programa predstavlja novu naučno-stručnu platformu za razmatranje uticaja veštačke inteligencije na savremeno obrazovanje, kulturne prakse i društvene procese. Kroz tematske susrete — u formi stručnih izlaganja, panel diskusija i radionica — kao i završnu međunarodnu naučnu konferenciju, ovaj ciklus otvara prostor za ozbiljan, ali pristupačan dijalog o tome kako veštačka inteligencija menja načine učenja i prenosa znanja, umetničko stvaralaštvo, svakodnevnu komunikaciju i funkcionisanje društva. Posebna pažnja posvećena je primeni veštačke inteligencije u nastavi jezika i književnosti, veštinama prevođenja, pitanjima digitalne bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih, kao i širim temama etike, prava, tržišta rada, savremenih čitalačkih navika i očuvanja kulturnog nasleđa u digitalnoj eri. U programu učestvuju stručnjaci iz oblasti obrazovanja, društvenih, humanističkih i prirodnih nauka, prava, medija, kulture i tehnologije.

Uzimajući u obzir da mladi odrastaju u svetu u kojem su alati veštačke inteligencije sastavni deo svakodnevnog života, ovaj program Doma omladine Beograda pruža okvir za njihovo razumevanje, kritičko promišljanje i kreativnu upotrebu, potvrđujući značaj ove institucije u obrazovanju i kulturi mladih.