Ova čitanja se, između ostalog, odnose i na interpretacije mapiranja ženskog tela u umetničkim praksama, na žensko pismo i reprezentacije transrodnih identiteta u vizuelnoj umetnosti, na ljudsko telo kao subjekat i objekat umetnosti u body art-u ili performansu i na telo u biotehnološkom postmodernizmu.

Mišljenje o telu je imalo veliki uticaj na teoretičare umetnosti.
U dominantnom modernističkom diskursu, do 60-ih godina 20. veka, čiji je predstavnik Klement Grinberg, pod uticajem Kantove ideje o „bezinteresnom sviđanju“, telo je postalo „odsutno“, da bi sa kritičarem Haroldom Rozenbergom na koga je presudno uticao egzistencijalizam  – telo postalo „prisutno“, tako da se do danas „telo“ označava kao „mesto preko koga se i umetnici i tumači međusobno angažuju u činovima stvaranja značenja.“    

Tribina će biti propraćena reprodukcijama umetničkih radova.