Tri teme će biti u središtu rasprave povodom 40 godina od smrti Fransiska Franka.

Prva se odnosi na problem istorijskog pamćenja/sećanja na vreme Španskog građanskog rata i diktature. Preovlađujući je stav brojnih udruženja civilnog društva koja se bave ovom temom da se Španija još uvek nije na zadovoljavajući način suočila sa svojom prošlošću ne samo u smislu njenog kritičkog preispitivanja, već i utvrđivanja odgovornosti za zločine frankizma i punu rehabilitaciju, moralnu, politički i pravnu, žrtava i protivnika diktature i njihovo obeštećenje (koje je simboličkog karaktera budući da je njihov broj danas veoma mali). Još uvek oko 130.000 hiljada ljudi imaju status nestalih jer se njihovi ostaci nalaze u oko 2000 još neotkopanih jama i masovnih grobnica.
 
Druga je tema je ekstremno aktuelna. U Kataloniji je oduvek postojalo osećanje nacionalne posebnosti. Poslednjih godina ono je dodatno osnaženo ekonomskom krizom i njenim socijalnim posledicama i, naročito, rigidnim stavom vlade u Madridu prema zahtevima za jačanjem autonomije te španske pokrajine. Zahtev za referendumskim izjašnjavanjem je odbijen. Stoga će izbori za parlament Katalonije, koji će se održati 27. septembra, imati plebiscitarni karakter. Poslednja ispitivanja javnog mnenja ukazuju na porast uticaja independestičkog bloka koji će, ako dobije natpolovičnu većinu,  68 od ukupno 135 poslanika, pokrenuti proces osamostaljivanja Katalonije, sa neizvesnim ishodom s obzirom na najavljeni otpor centralne vlasti.
 
Dva meseca posle, najverovatnije u decembru ove godine, Španiji predstoje opšti parlamentarni izbori i tu dolazimo na treću temu predstojeće rasprave. Na političkoj sceni, pored dve stranke koje se poslednjih trideset pet godina smenjuju na vlasti, desničarska Narodna stranka (Partido Popular) i stranka umerene levice, Socijalistička narodna partija (PSOE), pojavili su se novi politički akteri, pre svih, stranka PODEMOS (Možemo), čije je izvorište pokret Ogorčenih (Los Indignados) iz 2011. Nastanak ove stranke označava prelaz iz polja socijalnog u prostor organizovanog političkog delovanja onih društvenih snaga, pre svih mladih, koji su najdirektnije pogođeni krizom i koji traže alternativu neolibernalnom modelu.

Đuzep Fernandes Trabal (Josep Fernandes Trabal)
Doktor istorijskih nauka na Univerzitetu u Barseloni. Rukovodilac je Odeljenja istorijskih fondova Nacionalnog arhiva Katalonije (pri Vladi Katalonije) i profesor na Visokoj školi arhivistike Univerziteta u Barseloni. Specijalizovao se za prijem, obradu i upravljanje privatnim arhivima.
Objavio je brojne tekstove u specijalističkim časopisima i autor je više knjiga koje su nastale kao rezultat njegovih arhivističkih istraživanja u Kataloniji.
Učestvovao je je na međunarodnom skupu na temu Preispitivanje prošlosti i istorijski revizionizam održanom  oktobra 2012 u Beograd. Njegov prilog pod naslovom Mir u arhivima? Rat i izgnanstvo u dokumentima objavljen je u zborniku pod pomenutim naslovom 2014 u izdanju Udruženja Španski borci 1936-1939 i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.  
 
Dolores Kabra Loredo (Dolores Cabra Loredo) diplomirala arhivistiku, bibliotekatstvo i dokumentaciju na Internacionalnom institutu u Madridu.
Generalna sekretarka Udruženja Arhiv, Rat i Izgnanstvo – Archivo Guerra y Exilio (AGE), udruženja koje se poslednjih dvadeset godina istrajno bavi prikupljanjem dokumentacije o Španskom građanskom ratu, kako u Španiji tako i u drugim zemljama. Njeno udruženje je izuzetno aktivno u borbi protiv nekažnjivosti zločina frankizma, kao i u rehablitaciji žrtava i boraca protiv diktature,  za vreme i posle okončanja građanskog rata.
Objavljuje radove u različitim publikacijama, kako akademskog, tako i u glasilima opšteg karaktera, u Španiji i u drugim zemljama, o pitanjima koja se tiču povraćaja istorijskog pamćenja o nedavnoj prošlosti i usredsređuje svoju aktivnost na spašavanje arhiva koji se nalaze u rizičnim situacijama. Radila je kao istraživač crteža i grafika u Nacionalnoj biblioteci Madrida i u brojnim istorijskim arhivima u svojstvu eksperta saradnika.
Učestvovala je na međunarodnom skupu na temu Preispitivanje prošlosti i istorijski revizionizam održanom oktobra 2012 u Beograd. Njen prilog pod naslovom Udruženja za istorijsko pamćenje objavljen je u zborniku pod pomenutim naslovom 2014. godine u izdanju Udruženja Španski borci 1936-1939 i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.