Okupacija Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu i posle sto godina predstavlja veliku nepoznanicu. Oni koji su 1915. godine rešili da ne napuštaju zemlju, iako mnogo brojniji od izbeglica ili vojnika na Solunskom frontu, ipak su ostali zapostavljeni u nauci i našem sećanju. Postojeći radovi osvetlili su tek neke aspekte života pod okupacijom i to pre svega u Beogradu. Mnogo toga ostaje nepoznato o velikom broju pitanja – bezbednost, prehrana, raspoloženja i stavovi. Saradnja sa neprijateljem ili pak otpor, samo su neka pitanja o kojima bismo voleli da znamo mnogo više. Naša slika o svoj složenosti Prvog svetskog rata u Srbiji postaće potpunija tek kada uključimo i istoriju okupacije u opštu sliku. Iako više istražena, svakodnevica pod okupacijom za vreme Drugog svetskog rata takođe ostavlja prostor za analizu mnogih fenomena od kojig su neki posebno prepoznati u književnosti.  Tribina pod nazivom Slika svakodnevnog života pod okupacijom u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti je prilika da se najpre iz perspektive jugoslovenskih studija još jednom promisle i razjasne naizgled podrazumevani pojmovi iz njenog naslova: svakodnevni život pod okupacijom, srpska književnost, jugoslovenska književnost. Učesnici tribine pokušaće da približe publici iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista ali i u ženskoj književnosti o Prvom svetskom ratu kao i onu koja tematizuje Drugi svetski rat. Posebna pažnja biće posvećena žanru kratke priče, u kome su jugoslovenske književnice našle idealan prostor za angažovano prikazivanje ženskog iskustva. Priče Višeslave Đuričić o okupacionoj svakodnevici Prvog svetskog rata i Nadežde Ilić Tutunović o onoj iz Drugog svetskog rata, prikazanoj iz perspektive likova žena i devojčica, predstavlju danas dragocen naučni izvor na bar tri načina: kao zapostavljena umetnička dela koja se otvaraju za prva odnosno nova književna tumačenja, kao „pomoćni arhiv“ za istoriografska istraživanja, i kao oblik kulture pamćenja koji može postati sredstvo preispitivanja zvaničnih politika sećanja o Prvom i Drugom svetskom ratu, ondašnjih kao i aktuelnih.

 

O učesnicima tribine:

Danilo Šarenac (1980) je viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. Bavi se kulturnim i društvenim promenama koje je izazvao Prvi svetski rat. Saradnik je Istraživačke stanice Petnica. Autor je monografskih studija:  Zatečeni grad. Beograd u Velikom ratu 1914-1915 (zajedno sa Vladimirom Tomićem) (2016), Top, vojnik i sećanje – Prvi svetski rat i Srbija 1914-2009 (2014). Zajedno sa Dunjom Dušanić je priredio izdanje dnevničke građe Smilje i sumpor: dva vojnička dnevnika 1916-1919 (2016). Zajedno sa Ivanom Pantelić je  objavio studiju Dve polovine sećanja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata (2013).

 

Dunja Dušanić je docentkinja na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bavi se teorijom žanra i fikcije, postklasičnom naratologijom, književnošću i kulturnom istorijom Prvog svetskog rata. Autorka je studije Fikcija kao svedočanstvo: iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista (2017). Zajedno sa Danilom Šarencem priredila je izdanje dnevničke građe Smilje i sumpor: dva vojnička dnevnika 1916-1919 (2016).

 

Stanislava Barać (1977) je viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost i predsednica Cejusa. Glavna oblast istraživanja su joj: srpska i jugoslovenska književnost 20. veka s posebnim osvrtom na period između dva svetska rata, ženska književnost i feministička periodika. Autorka je monografskih studija: Feministička kontrajavnost. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920-1941 (2015) i Avangardna Misao: avangardne tendencije u časopisu Misao u vreme uređivanja Ranka Mladenovića 1922-1923 (2008).

 

O moderatorki:

Ivana Pantelić (1977) je naučna saradnica Instituta za savremenu istoriju i jedna od osnivačica Cejusa. Bavi se proučavanjem istorije roda sa posebnim osvrtom na procese emancipacije žena tokom 20. veka. Autorka je monografija: Uspon i pad „prve drugarice“ Jugoslavije. Jovanka Broz i srpska javnost 1952-2013 (2018), Partizanke kao građanke – društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953 (2011). Sa Danilom Šarencem je objavila studiju Dve polovine sećanja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata (2013). Zajedno sa Ljubinkom Škodrić i Jelenom Milinković je napisala i uredila knjigu Dvadeset žena koje su obeležile 20. vek u Srbiji (2013).