Dubine ljudske misli, borbe i nedoumice čovekovog bića, njegovo promišljanje o Bogu ili bogovima, smislu i besmislu postojanja u svetu nalazile su svoj najjači iskaz u poetskim tekstovima. Nije, stoga, slučajno što su najstarija dela pisanog predanja koja su za temu imala ova „večita pitanja“ bili epovi i poeme. Ista pitanja, teme i motivi su predmet promišljanja i u savremenom pesništvu. Koji je razlog tome? Šta čini toliko postojanom tu vezu između poetskog stvaralaštva i metafizičkih tema? Na koji način noviji srpski pesnici pokušavaju da odgovore na religijske i antropološke izazove sveta u kojem živimo? Ova i slična šitanja razmatraćemo usresredivši se, pre svega, na stvaralaštvo Miodraga Pavlovića i Ivana V. Lalića.