Adekvatno ispoljavanje vere u Boga podrazumevalo je egalitarnost društva budući da je biblijski Bog izabrao robove i sa njima kao narodom sklopio Savez. Kada se Izrail, posle osvajanja Hanana i formiranja države, na planu državnog uređenja saobrazio okolnim državama, došlo je do klasnih podela i do izvitoperenja biblijskih ideala. Shodno tome pojavljuje se i religijski sinkretizam koji je opravdavao sticanje materijalnih dobara i izrabljivanje drugog. U tom kontekstu, proroci poput Ilije, Amosa, Osije i dr, nastupaju javno izobličavajući careve, sveštenike i narod. Pozivaju ih na poštovanje uredaba Saveza. Savez sa Bogom zalazio je u sve aspekte svakodnevnog života, pogotovo u međuljudske odnose. Nepoštovanje čoveka i njegove slobode, uvrštavanje u eksploatorski sistem, u osnovi je značilo raskidanje Saveza sa Bogom. Proročka religioznost, autentični jahveizam koju su ispovedali, u ovakvim slučajevima, značio je bunt protiv sistema. Označeni kao nepoželjni, često su bili proterivani i životno ugroženi.

 

Na koji način su proroci uticali na društvo, da li je religijski sinkretizam kao verski koncept u Izrailu bio održiv, koji je razlog postojanja teologije straha i brutalnog opisa u proročkim knjigama i da li i na koji način starozavetne proroke možemo shvatiti kao naše praobraze i paradigme? Na ova i na druga pitanja možete saznati odgovor ako nam se pridružite 21. decembra u Domu omladine Beograda. Čekamo vas!