Razgovaraće se o konceptu „čistog filma“ kao anticipaciji savremenih audiovizuelnih formi i izraza u eri digitalnih tehnologija. Fokus će biti na načinima na koje jezik filmskog umetničkog medija ne samo prevazilazi svoja ograničenja već se i transformiše u nove izražajne modele, usklađujući se s brzim tehnološkim inovacijama i promenama u percepciji gledalaca.

Postavlja se pitanje u kojoj meri evolucija filmskog izraza ostaje dosledna svojoj estetskoj i narativnoj suštini, a u kojoj meri se prilagođava novim modalitetima komunikacije i interakcije sa publikom. U tom kontekstu, razmatraće se i odnos između tradicionalne filmske poetike i novih digitalnih realnosti, uključujući virtuelnu i proširenu stvarnost, interaktivne medije i algoritamski generisane narative.

Šta nas to suštinski povezuje sa umetnošću i filmom kao medijem, koji je od svojih početaka bio avangardni i inovativni diskurs? Kako se njegova uloga menja u okviru postmoderne i tehnoloških paradigmi koje oblikuju savremeni svet? Da li film ostaje umetnost u tradicionalnom smislu ili postaje nešto sasvim novo – fluidan, adaptivan i interaktivan fenomen, koji nadilazi granice klasične filmske estetike i ulazi u sferu multisenzorskog iskustva?

Sunčica Jergović je rediteljka i filmološkinja, autorka poetskih i audiovizuelnih filmskih formi, radi u Obrazovnom i Naučnom Programu RTS-a; TV film “Poseban osvrt na sreću”, serijal “Opera in vivo”, “Making of opera Aida“, serijal “Arhetip moderne bajke”, serijal “Nauka i duša ljudska”.

Saša Radojević je scenarista i reditelj, urednik u Dramskom programu, filmski stvaralac, osnivač i autor Festivala Metafilma.

O CIKLUSU „TRIBINA NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA“

Neprikosnoveni vekovni autoritet prirodnih nauka bio je uzor metoda istraživanja, određivanja šta ima smisla smatrati znanjem kao i meriti stepen civilizovanosti jedne kulture. Ni Kant nije odoleo toj zamci. Društvene nauke, kultura, književnost su lutale sa svojim uvidima, ne shvatajući šta je zapravo čovekova priroda. Sa promenom paradigmi u prirodnim naukama koju je pokrenuo američki fizičar i filozof Tomas Kun pojavljuju se, pod uticajem prava na slobodu, tzv. tehnologizovane nauke, statistički obrađene, digitalizovane. Interesantno je da je književni pokret 20. veka, prvi doveo u sumnju narative postojeće racionalnosti i svrstavanje u Prokrustovu postelju životnog iskustva. Čovek više nije ni prirodno biće, ni božanska ikona. Sve što nije smešteno u poredak smatra se iracionalnim, lažnim, patološkim. Ideja reda u neredu počinje da privlači pažnju i da podstiče nove narative. Značaj jezika je u prvom planu jer svaka paradigma ima svoj sopstveni jezik. Čini se ipak da Tomas Kun nije doveo svoje ideje do konkretne artikulacije zbog čega su tzv. naučne paradigme krenule u mnogim poželjnim i nepoželjnim pravcima.