Nacije su posledice obuhvatnih psihoakustičnih inscenacija koje su jedine zaista u stanju da učine da sraste, da skupa sraste, ono što sebe sluša, ono što sebe skupa čita, ono što skupa sebe gleda na televiziji, ono što se skupa uzbuđuje i informiše.

(Peter Sloterdijk, Jak razlog da se bude zajedno)

Još daleke 1964. godine Maršal Makluan je upozorio na ogledaličnu zatvorenost ekranske kulture koja bi svoje ishodište mogla imati u narcisovskoj poziciji korisnika koji medijsku sliku razume kao ne samo sliku stvarnost već stvarnost kao takvu. Ova vizija medijskog okruženja danas je radikalizovana sa pojavom ličnih a masovnih medija, kakve su društvene mreže ili servisi za razmenu video sadržaja i sl., koji problematizuju odnos između privatnosti i javnosti, koja je već bila narušena i upitna. Ukoliko pretpostavimo da je pravo na privatnost višestruko narušena, i da se to pravo nikada nije jednom neosporno osvojeno, nego se za njega treba iznova boriti i zalagati, da li savremena medijska kultura izmešta pitanje privatnog i javnog, vidlјivog i nevidlјivog, medijskog kapitala i političke prepoznatlјivosti u sferu infozabave i konzumerizma?

 

*********

 

Ciklus tribina „Manjinska čitanja politike“ nastao je u saradnji Centra za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK.Centar), Fakulteta za medije i komunikacije (Univerzitet Singidunum) Centra za ženske studije u Beogradu i Doma Omladine Beograda, u želјi da se pojam političkog shvati i promišlјa šire i kompleksnije od njegovog konvencionalnog značenja, ali i da se tako shvaćenom pojmu političkog priđe sa pozicija koje izmiču uobičajenim identitetskim kategorijama i redukovanim diskursima kojima obiluje ubrzana i intenzivirana današnjica.