„Propast Zapada (1918-1923)“ je jedna od najčitanijih knjiga dvadesetog veka. U njoj Špengler temeljno ispituje poreklo i razvoj zapadne (evropske) civilizacije, smatrajući da je moderni Zapad ušao u fazu koja se može uporediti sa kasnom antikom. Špengler odbacuje zapadno-centrično i linearno-progresivističko čitanje svetske istorije, ukazujući na pluralitet kultura i civilizacija koje imaju svoju internu dinamiku i razvoj, koja mnogo više podseća na ciklične procese. Kritika moderne forme (liberalne) demokratije je kod Špenglera bazirana na percepciji njenog oligarhijskog karaktera, što predstavlja i bazu za njeno urušavanje. Da li su i u kojoj meri Špenglerove prognoze izdržale test istorije, i šta se može danas iščitati iz „Propasti Zapada“?

Institut za studije kulture i hrišćanstva, u saradnji sa Domom omladine Beograda, realizuje tokom 2024. godine ciklus tribina „Velike knjige XX veka” sa ciljem da se pažnja šire, ali i stručne javnosti, skrene na neke od najznačajnijih knjiga objavljenih u dvadesetom veku, koje se bave metafizičkim i religioznim pitanjima, a koje do danas nisu izgubile na svojoj relevantnosti. Cilj je takođe da se publika podstakne na njihovo (ponovno) čitanje i interpretiranje u savremenom kontekstu.