Tokom decenija pravila su se menjala, uvedene su nove kategorije kontroverze su se nizale, nekoliko puta je bilo nerešeno ali dve stvari su ostale iste: Hugo je nauticajnija nagrada koju dodeljuju fanovi (doduše samo oni koji kupe kartu za Worldcon) i jedina nagrada koja ima opipljivog efekta na prodaju knjiga.

Podstaknuta nerešenim rezultatom glasanja za najbolji roman 2010, kada su nagradu dobili i Grad i grad Čajne Mijevila i Mehanička devojka Paola Baćigalupija, kanadska spisateljica Džo Volton je počela da piše blog o pobedničkim i nominovanim romanima, koji su prerasli u u knjigu „An Informal History of the Hugos: A Personal Look Back at the Hugo Awards, 1953-2000“. Bez pretenzija na objektivnost, Volton pokušava da smesti i dobitnike i nominovane u širi kontekst događanja u svetu naučnofantastične književnosti, i usput ustanovi u kojoj meri su pobednički romani danas relevantni.

O prošlim i ovogodišnjim dobitnicima, o skandalima, i o Džo Volton pričaju Bojan Butković i Ivana Damnjanović.