„Sedmi tom Torte je najobimniji do sada. Kasni, jer smo toliko zakasnili na početku da umalo prestane disati. Ali obećanja su obećanja, a ono što dugujemo začetnicima projekta su dugovi (pa makar i kasno bili isplaćeni). Zato ovoga puta sazvasmo goste iz celog „Regiona“, a od redovnih članova Esnafa V darivahu oni koji su postigli. Spakovano je mnogo materijala i porađeno je dosta na ilustrovanom delu, koji je prečesto odsustvovao iz zbirke. Pisaca je trideset i jedno, što se poklapa sa datumom kada ste slavili Novu godinu. Ilustratora je desetak (nismo zaokružili, još stižu prilozi). I pisci i ilustratori su već relativno afirmisani, zavisno od toga koliko ste pratili domaću fantastiku. Lektorka je najbolja moguća, iako je urednik pomalo šeprtlja (niko se nije uredništvu naučen rodio).
Priznajemo da ovoga puta, u najopširnijoj Torti do sada, još i više no ranije flertujemo sa drugim žanrovima pored „čistog“ horora – imamo Tarantinovske besede, razne uplive u druge vrste fantastike, krimi drame i misterije, a ovoga puta se i više no inače češemo o horor svakodnevnog života i muka koje dočeci donose. Torta je zaista šarenija nego ikada – i po književnim motivima a i po raznobojnim filovima koje su nam ilustratori darivali. Nismo vas izdali – ali poneka se rata duga isplaćuje sa zakašnjenjem, a nekada čak i pokloni namenjeni raznim godišnjim festivalima mogu da zakasne.“