Radeći na svojim projektima “arheolofije” i “genealogije psihoanalize”, kao i “kritike psihijatrijske moći”, Fuko je izazvao razočarenje i raskol među svojim prijateljima i kolegama, budući da ga je svaka od ovih grupa, prisvajala “kao njihovog”. Od koga i zbog čega je trebalo braniti Frojda? Hjubert Drajfus, izuzetan poznavalac Fukoovih tekstova, pokušao je da izgladi neslaganje među prijateljima, od kojih je svaki branio svoju disciplinu i instituciju, sledećim rečima: “Odbacujući forme patologije vezane za ljudsku psihu, tzv. ludila i njegove prakse isceljenja, Fuko nas upućuje na drugu vrstu patologije, patologiju MOĆI/ZNANJA.” Pitanje je, šta danas možemo i smemo da primimo u sebe kao znanje, odakle su te informacije došle, kako se do njih došlo? Da li ostaje na samom pojedincu, “individualnom subjektu”, da prihvati na sebe taj krst vere, poverenja, obrazovanja i dijaloga sa stručnjacina i ideolozima, koji nas pretvaraju u terapeutisane ličnosti, “therapy men“-a globalističke civilizacije?

O CIKLUSU „TRIBINA NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA“

Neprikosnoveni vekovni autoritet prirodnih nauka bio je uzor metoda istraživanja, određivanja šta ima smisla smatrati znanjem kao i meriti stepen civilizovanosti jedne kulture. Ni Kant nije odoleo toj zamci. Društvene nauke, kultura, književnost su lutale sa svojim uvidima, ne shvatajući šta je zapravo čovekova priroda. Sa promenom paradigmi u prirodnim naukama koju je pokrenuo američki fizičar i filozof Tomas Kun pojavljuju se, pod uticajem prava na slobodu, tzv. tehnologizovane nauke, statistički obrađene, digitalizovane. Interesantno je da je književni pokret 20. veka, prvi doveo u sumnju narative postojeće racionalnosti i svrstavanje u Prokrustovu postelju životnog iskustva. Čovek više nije ni prirodno biće, ni božanska ikona. Sve što nije smešteno u poredak smatra se iracionalnim, lažnim, patološkim. Ideja reda u neredu počinje da privlači pažnju i da podstiče nove narative. Značaj jezika je u prvom planu jer svaka paradigma ima svoj sopstveni jezik. Čini se ipak da Tomas Kun nije doveo svoje ideje do konkretne artikulacije zbog čega su tzv. naučne paradigme krenule u mnogim poželjnim i nepoželjnim pravcima.