Krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka liberalizam je proglasio pobedu nad socijalizmom  i nacionalizmom i postao je vladajuća ekonomsko-društvena teorija. Međutim, svetska ekonomksa kriza, koja je izbila 2008. godine, pokazala je određene slabosti (neo)liberalne koncepcije. Da li je pomenuta kriza slučajna ili je inherenta (neo)liberalnoj koncepciji poputsistemske greške? Ako je kriza inherentna (neo)liberalizmu, da li je reč o krizi koja je deo oscilijućeg razvoja ili o krizi koja najavljuje potpuni krah jedne ekonomske teorije? Da li jedino liberalna doktrina garantuje privedni rast i kakve su posledice tako postignutog privrednog rasta po čoveka i društvo? Da li su razvijene države dovoljno jake da formalno-pravno regulišu ekonomski rast u slučajevima gde je to potrebno; a šta je sa nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju? I konačno: kako se hrišćanska teorijska misao odnosi spram liberalne koncepcije, a s obzirom na vlastitu ikonomiju i antropologiju?