Karl Jaspers je živeo od 1883. do 1969. godine. Poznat kao nemačko-švajcarski psihijatar, u svojoj karijeri je počeo da studira pravo u Hajdelbergu, iako mu je želja bila da otkrije inovativan filosofski sistem promišljanja ljudske egzistencije. Nezainteresovan previše za pravo, prešao je na studije medicine i bavio se psihijatrijom. Njegov prijatelj i kolega bio je Martin Hajdeger, danas poznati filosof, i njihova saradnja je trajala sve do trenutka kada su ih političke okolnosti u nacističkoj Nemačkoj razdvojile. Nakon Drugog svetskog rata Martin Hajdeger drži, na klinici Medard Boss, u Švajcarskoj filosofska predavanja psihijatrima, a Karl Jaspers se okreće razmišljanju o egzistenciji, umu, i metafizici. Situacioni aspekti ljudske egzistencije, orijentacija u svetu, načini prevazilaženja (transcendencije) postaju ključne teme Jaspersove filosofije. Uticaj Huserlove fenomenologije i specifični koncepti psihopatologije svakodnevnog života, pomeriće i interes moderne generacije psihijatara (u Americi i Evropi) na odnose fenomenologije i kliničke prakse, i odnose komunikacije i terapeutike.

FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE

Tradicija filozofskih učenja o duši/psihi je poučavala i sintetizovala mnoga iskustva i znanja o čoveku, odnosu pojedinca prema sebi; o vrednovanju i prevrednovanju smisla života pojedinaca, grupa i zajednica, odnosno istine i laži u čovekovom govoru; kao i znanje o idejama dobrote, lepote i pravde, koje usmeravaju njegovo ponašanje. Mnoge su savremene discipline preuzimale ta saznanja, ali u drugačijem kontekstu u odnosu na izvore iz kojih su potekla, kao i sa izmenjenom terminologijom. Naučnost novih disciplina, ma koliko bila društveno korisna, nije uspela da inkorporira filozofske i duhovne pristupe, danas izuzetno potrebne savremenom pojedincu. Terapeutika, u smislu „brige“ za čoveka je suština i smisao filozofskog govora i „nagovora na filozofiju“ (Aristotel).

Filozofija kao „fronesis“ (praktična, komunikaciona mudrost i veština življenja) i „paresija“ kao vrsta i način govora, kao i filozofska „askesis“ (vežba), sve one ukazuju na složenu specifičnu dinamiku ljudskog iskustva. Program rada će uključivati nedovoljno poznate filozofske tekstove istaknutih autora. S obzirom da je danas trend da se gubi u obrazovanju i kulturi filozofsko obrazovanje i da se svodi na minimum, da se gubi njegova praktična vrednost, cilj ovih edukativnih seminara je da se vrati „izgubljeno“ znanje novim generacijama i u formi koja je njima potrebna, da bi one očuvale kontinuitet filozofskih praksi. Filozofska terapeutska škola bi bila ona karika koja povezuje antičko helenističke sadržaje, ranohrišćanske, rane renesanse (preporoda), moderne, i savremenih terapeutskih istraživanja mnogih disciplina. Paradoksalno, što se više humanističkih disciplina, fragmentacijom, distanciraju od filozofije i duhovnosti, na drugoj strani se prepoznaje značajan talas popularnosti filozofskog načina rezonovanja i njegove epistemologije – u pokušaju da se osmisli fragmentisana duhovna slika sveta prepuna netolerancije, agresivnosti i sumnjivih životnih vrednosti.

Udruženje “Filosofski vrtovi”  osnovano je sa sledećim ciljevima: razvijanje veština neophodnih za očuvanje mentalnog zdravlja, trening ljudskih odnosa, psihoterapeutsko savetovalište, organizovanje filosofske škole tipa “obrazovanje za život”, usluge supervizije u projektima filozofskih savetovališta, filozofa praktičara, filozofa terapeuta, obrazovanje za demokratiju kao lični i kolektivni stav, organizovanje podrške obrazovanju žena žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i odnosima u porodici, organizacija stručnih skupova i radionica, objavljivanje i prevođenje knjiga, saradnja sa Univerzitetima i stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave brigom za mentalno zdravlje.