Biografija

Bavio se slikanjem, grafikom, ilustracijom, animacijom, karikaturom, stripom, dizajnom knjiga, teoretskim radom iz oblasti ilustracije i stripa, kao i drugih likovnih disciplina. Osnivač stripske i multimedijalne “Tuš grupe”. Član ULUPUDS-a od 1977. godine u statusu samostalnog umetnika. Predsednik slikarsko grafičke sekcije ULUPUDS-a (2007—2010). Imao je status istaknutog umetnika od 1998. godine.
 
Radio je kao likovno-grafički urednik lista „Student“ /uredio koautorski strip dodatak “Treća generacija”/(1977—1980) i časopisa „Književna reč“ (1980) i „Savremenik“ (1984—1992). Za Ediciju „Plus“ Savremenika uradio je total dizajn. Ilustrator lista „Politika“ na rubrikama „Politika za decu“ (1996—2006), „Roman“ (1996—2008), „Među nama“ (1999—2003), „Da li znate?“ (1997—2014). Urednik likovnog programa u Art centru, Beograd (2008—2016). U raznim domaćim i stranim novinama, časopisima i nedeljnicima objavio preko 17.000 stripova, ilustracija i karikatura: „Svetlost“, „Mladi mašinac“, „Pravnik“, „Osmeh“, „Student“, „Jež“, „Mladost“, „Omladinske novine“/NON, „Faca“, „Polet“, „Studentski list“, „Komunist“, „Stripoteka“, „Spunk“, „Borba“, „Naša Borba“, „Večernje novosti“, „NIN“, „Ekspres Politika“, „Ilustrovana Politika“, „Beograd-Njujork“, „Politika“, „Vidici“, „Ideje“, „Književna reč“, „Reč“, „Libération“ (Francuska), „Viper“ (Francuska), „Savremenik“, „Almanah estetičara Srbije“, „Stripolis“, „Prosvetni pregled“ i drugim.
 
Ilustrovao je preko 300 knjiga za decu i odrasle. Ilustrovao prvu knjigu (365 ilustracija) i izradio total dizajn za ediciju (7 knjiga) “Da li znate?” izdanje Fondacija Ribnikar. Izlagao na preko 100 grupnih izložbi i 30 samostalnih u zemlji i inostranstvu. Objavio preko 100 tekstova iz oblasti primenjene i likovne umetnosti u listovima i časopisima: „Književna reč“, „Vidici“, „Reč“ i „Savremenik“.
 
U okviru izložbe „Zlatno pero Beograda“ učestvovao na simpozijumima „Ilustracija u svetu danas“ (1987), „Strip ekvilibristika u nekoliko ilustracija“ (1988), „Šta je lepše: slika ili slovo?“ (1990), „Stil i metodologija ilustracije i animiranog filma“ (1992). Tekst u katalogu izložbe „Tradicionalno–moderno“: „Slike koje pamte ili obožavanje materije“ (2012), Tekst u katalogu izložbe „Realno nadrealno“: „Zašto nagrada Ljubomir Micić?“ (2011)
 
Kritička recepcija
• „Ali mi pitanje zašto? prepoznajemo sa modernih tabloa Radeta Markovića, što ga u najboljim slikama podiže na ravan savremenog Hijeronimusa Boša. Njegove mase jedinki nivelisanih buktećim koloritom, a sukobljenih oštro izdiferenciranim grafizmom, i njihovo komešanje, okretanje u krug kao u presahlom dolapu fundamentalnog ljudskog smisla, njihovo valjanje sa jedne strane svemira na drugu, prodornim svojim kikotom i svojom razdirućom jekom opominju nas na trenutak u kome jesmo. (…) Ali on ne samo da uviđa nakaznost ovog vremena, on na nju reaguje u duhu vremena svim raspoloživim sredstvima, kombinujući ilustraciju sa filmom, strip sa slikom, taleći ih u retorti podsmešljivog intelekta oplemenjenog ranjivom osećajnošću čiji proizvodi eksplodiraju od vihorne ekspresivnosti našeg doba u čijem žrvnju nestaju i dželati i žrtve…“ — Živojin Pavlović (filmski reditelj i književnik)
 
• „Marković je uspeo da potpuno izbegne korišćenje strip-balona sa upisanim tekstom i dijalozima i da, istovremeno, ne proizvede efekat „nemog“ stripa. Ovaj efekat Marković postiže sredstvima vizuelne naracije. To je složen i težak postupak. Čista likovnost…Status i svojstva sveta, opus Radeta Markovića stekao je onda kada je, među nebrojeno mnogo drugih svetova i nebrojeno mnogo drugih univerzuma koji nastanjuju multiverzum umetnosti, ispunio onaj veoma zahtevni prethodni uslov, nesumnjivo jedan od najvažnijih. Onda kada je potvrdio svoju izuzetnost, neponovljivost i jedinstvenost, kada je postao jedan, jedinstven i neponovljiv svet. To je ona ideja koje se, zahvaljujući imaginaciji, talentu i crtačkoj veštini našeg autora, iz beskonačno malog objekta bez dužine i zapremine koji nazivamo tačkom, pred našim očima uspostavila i uspostavlja, razgranala i grana, preoblikovala i preoblikuje, održala i održava kao jedno, jedinstveno i neponovljivo prostor-vreme sa nemerljivo mnogo oblikâ, kretanja, bojâ, odnosâ i zvuka, kao svet.“   — Ljubomir Kljakić
 
  „Kao poznavalac te kreativne eksplozivne pariske družine, potvrđujem i ovom prilikom, da niko iz redakcije „Šarlija“ (Charlie Hebdo) i „Hara-Kirija“ (Hara-Kiri Hebdo), nije stilski bio ni nalik Radetovom kineski upornom crtežu, prebogatim detaljima i eksploziji boja, a u svemu nenametljivom isijavanju beskrajne čovečnosti i dobrote iz njegovih radova. Voluminozni Srbin je zapravo bio šok za njih, jer je za jedan svoj kaiš stripa trošio više vremena nego većina redakcije „Šarlija“ zajedno. No, nije se Rajzer iznenadio kolegom pridošlicom iz Srbije, o kome sam mu govorio u ranijim prilikama, družeći se u njihovoj redakciji povremeno sa njim i ostalim članovima liberterske bande bez straha i mane, bez ikakvog suzdržavanja i zaziranja od ismevanja političkih budalaština i kretenizacija u Francuskoj, ali i po čitavom svetu. Pred Radetovim delima je Rajzer onda, svim pobrojanim slavnim prisutnima, neuobičajeno ozbiljno za njegov način izražavanja, rekao: „Ovo nije samo strip, ovo je nešto više, ovo je istinska umetnost!“  — Zoran Petrović Piroćanac