Mnogo puta su filozofi prirode, matematičari i graditelji sveta pokazali izuzetan osećaj i potencijal za žive elemente čovekove prirodne duhovnosti. Odnos prema prirodi danas prerasta u zlokobni tehnološko-informacioni eksperiment nad ljudskim telom i psihom. Gaston Bašlar, francuski filozof (1884-1962), kroz “postmodernu kritiku modernosti”, se vraća prvim impulsima čovekove duhovnosti, fenomenima čulnosti: vatre, vode, vazduha, zemlje, tj. temama predsokratskih filosofa. I tako se svrstava u postmoderne autore fenomenološke orijentacije Edmunda Huserla, Morisa Merlo-Pontija, Martina Hajdegera. Realnost je ono što manifestujemo kroz sebe same, kroz naše otpore ljubavi, fascinacije i oniričke kodove, tj. četiri elementa kosmičkog i intimnog iskustva, prostora i vremena, kroz koje obitavamo u svakodnevici.

Sanja Vasić poseduje Master sa istraživačkog smera vizuelnih umetnosti CCC (Critical Curatorial Cybermedia), sa fakulteta HEAD – Genève, a prethodne studije je završila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Bila je učesnica brojnih događaja u zemlji i inostranstvu, učesnica dva Art Weekend Belgrade događaja (2024 i 2021 u Hotelu Beograd), i MAR – Mitrovičke umetničke rezidencije, a pored toga ima iskustva i u saradnjama, poput ko-autorskog projekta serije čitanja poezije “We want you here, and it’s out of love.” u nezavisnom pozorištu TU (Théâtre de l’usine) u Ženevi. Od 2024. godine ja članica ULUS-a u sekciji Proširenih medija.

Kristina Kljajić je doktorantkinja srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavi se studijama invalidnosti i studijama roda, kao i teorijama kulture. Izlagala je na naučnom skupu Humanities and Social Sciences na Univerzitetu u Ljubljani, učestvovala na MAR – Mitrovačkoj umetničkoj rezidenciji kao i Art Weekend Belgrade umetničkoj rezidenciji u Beogradu, na kojima se bavila razumevanjem i doživljajem prostora u kontekstu bašlarovske kuće bića i feminističkih teorija.

Kristina Kljajić će govoriti o fenomenu poetske mašte, o Bašlarovoj ideju kuće kao tvornice slika, o gradovima koji osujećuju poetsko sanjarenje, o poetici sanjarije, i fenimenologiji primarnih materija (vodi, vazduhu i zemlji) o kojima Bašlar piše. Ideja je i da se njegovoj filozofiji pristupi iz ugla teorija kulture, te i da se fenomeni društvenih mreža čitaju u kontekstu Ofelijinog i drugih konmpleksa i kojima piše Bašlar. Sanja Vasić će govoriti o bašlarovskoj ideji polarizovanij prostora u kontekstu vizielne i poetske umetnosti.

O CIKLUSU „TRIBINA NAUKA, POSTMODERNA I TEHNOLOGIJE SELFA“

Neprikosnoveni vekovni autoritet prirodnih nauka bio je uzor metoda istraživanja, određivanja šta ima smisla smatrati znanjem kao i meriti stepen civilizovanosti jedne kulture. Ni Kant nije odoleo toj zamci. Društvene nauke, kultura, književnost su lutale sa svojim uvidima, ne shvatajući šta je zapravo čovekova priroda. Sa promenom paradigmi u prirodnim naukama koju je pokrenuo američki fizičar i filozof Tomas Kun pojavljuju se, pod uticajem prava na slobodu, tzv. tehnologizovane nauke, statistički obrađene, digitalizovane. Interesantno je da je književni pokret 20. veka, prvi doveo u sumnju narative postojeće racionalnosti i svrstavanje u Prokrustovu postelju životnog iskustva. Čovek više nije ni prirodno biće, ni božanska ikona. Sve što nije smešteno u poredak smatra se iracionalnim, lažnim, patološkim. Ideja reda u neredu počinje da privlači pažnju i da podstiče nove narative. Značaj jezika je u prvom planu jer svaka paradigma ima svoj sopstveni jezik. Čini se ipak da Tomas Kun nije doveo svoje ideje do konkretne artikulacije zbog čega su tzv. naučne paradigme krenule u mnogim poželjnim i nepoželjnim pravcima.